Тихи рат Бајдена и Нетанјахуа: Спрема ли Вашингтон промену владе у Израелу?

Рат речима америчког председника Џозефа Бајдена и израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа настављен је и током прошлог викенда – а чини се да је "тренутак пуцања" односа двојице лидера све ближи.

Нова рунда препуцавања започела је након што је Бајден у интервјуу за Ем-Ес-Ен-Би-Си оштро критиковао израелског премијера, уз помало недипломатску опаску да он "Израелу доноси више штете него користи". 

"Он има право да брани Израел, право да настави да гони Хамас, али мора, мора да обрати више пажње на невине животе који су изгубљени као последица предузетих акција", рекао је амерички председник, додајући да би погибија још 30.000 Палестинаца била "неприхватљива".

Бајден је критиковао најављену израелску операцију у Рафи – граду на југу Појаса Газе у ком се налази око половина становника те енклаве, који су расељени током петомесечних борби – наводећи да би за Американце то била "црвена линија".

Сукоб против Хамаса показао се скупљим од очекиваног: Може ли Израел себи да приушти рат?

Нетанијаху није трошио време и Бајдену је убрзо одговорио у свом стилу – одбацујући упозорења из Вашингтона и потврђујући да ће израелске снаге извести операцију у Рафи.

Он је у интервјуу за "Политико" рекао да "неће дозволити још један 7. октобар", алудирајући на напад Хамаса којим је актуелна криза почела и током ког је погинуло око 1.160 Израелаца, додајући да има "прећутну подршку неколико арапских влада" за своју борбу против те милитантне организације.

"Они разумеју (разлоге за напад на Рафу), и са њима се приватно и слажу. Они су свесни да је Хамас део иранске осовине терора", нагласио је Нетанијаху, избегавајући да именује о којим арапским земљама је реч.

Коментаришући Бајдену изјаву о "црвеној линији", Нетанјаху је рекао да "не зна шта је председник тачно мислио", додајући да његову политику према Хамасу подржава "огромна већина" Израелаца. 

Израелски премијер је још једном одбацио могућност формирања палестинске државе, а најавио је и да би борбе у Појасу Газе могле бити готове за "четири до шест недеља".

Спрема ли Бела кућа промену владе у Јерусалиму?

Најновији "окршај" Бајдена и Нетанјахуа још једном је показао да се однос двојице лидера из недеље у недељу погоршава, а амерички председник је све оштрији у својим јавним критикама израелских војних акција у Гази.

Он за тако нешто има и добар разлог: крвава кампања израелске војске однела је животе више од 30.000 Палестинаца, од којих су скоро половина деца. И док је Нетанјаху у великој мери игнорисао критике које на његов рачун долазе из читавог света, Бајден – који се налази у изборној години и покушава да обезбеди реизбор на место председника на новембарским изборима – нема тај луксуз.

Он се нашао на удару критика унутар сопствене Демократске партије због своје "неограничене" подршке Израелу и неспремности да предузме било који драстичнији корак како би спречио до сада незапамћено крвопролиће у Појасу Газе.

Минхен 2.0: Израелски план за лов на Хамас

Бајденове повремене критике израелске владе и позиви на суздржаност очигледно нису били довољни за прогресивне гласаче, али и за Американце арапског и муслиманског порекла, који су на предизборима у неколико значајних америчких држава ускратили подршку актуелном председнику – пре свега због ситуације у Појасу Газе.

Бајденова администрација је претходних дана покушала да ублажи хуманитарну кризу у Појасу Газе допремајући пакете помоћи из ваздуха - у чему и нису имали превише успеха. Амерички председник је током свог обраћања нацији најавио и успостављање поморског коридора за испоруку помоћи становницима Газе, што није наишло на позитивне реакције у израелској влади.

Све очигледнија неслагања на релацији Вашингтон–Јерусалим подгрејала су спекулације да се у Белој кући разматра "рушење" Нетанјахуове владе. Према писању магазина "Њујорк", поједини високи амерички званичници већ су почели да се "распитују" шта би то Вашингтон могао да тражи од владе у Јерусалиму што би довело до њеног пада.

Према наводима тог листа, мере које су САД почетком фебруара увеле против четворице израелских досељеника који "поткопавају мир" на Западној обали представљају само почетак, те да се у Вашингтону разматрају и мере против двојице најекстремнијих министара у Нетанијахуовој влади – Безалела Смотрича и Итамара Бен Гвира.

Како наводи "Фајненшел тајмс", мере против насељеника на Западној обали су једна од мера које Вашингтон користи како би посејао семе раздора између Нетанијахуа и двојице министара – са циљем рушења актуелне владе

Уље на ватру донео је и Бени Ганц, некадашњи Нетанјахуов политички ривал који је непосредно након напада Хамаса ушао у "ратни кабинет", а који је, без сагласности актуелног премијера, посетио Вашингтон, где се састао са неколико високих америчких званичника.

Многи су овај потез протумачили као припрему Ганца да у неком тренутку преузме водећу улогу, а можда и замени актуелног премијера. Шездесетчетворогодишњи Ганц је обављао функцију начелника израелског генералштаба од 2011. до 2015. године, а према истраживањима јавног мњења, његова партија у овом тренутку ужива највећу подршку међу бирачима.