Свет
Замор од Украјине: Кијев и Запад су уморни од рата и једни од других
Идеја о неком облику компромисног решења сукоба Кијева и Москве све више делује примамљиво како "јастребовима" тако и украјинском становништву, сматра немачки историчар
Оно на шта је мала група објективних, али дуго омаловажаваних посматрача на Западу дуго упозоравала, сада се дешава: Украјина и Запад губе рат против Русије. Стратегија коришћења Украјине да се или изолује и полако угуши Русија или да се порази и деградира у прокси рату приближава се свом предвидивом катастрофалном крају, пише немачки историчар Тарик Сирил Амар за РТ интернешенел.
Ову реалност сада признају чак и кључни медији и високи званичници који су некада били бескомпромисни у остваривању крајње непромишљеног циља војне победе над Русијом.
Исход овог сукоба биће катастрофа за Украјину, чак и ако Москва буде великодушна у погледу услова послератног поравнања. Украјина је већ уништена у погледу своје демографије, територије, економије и, на крају, али не најмање важно, политичке будућности. Настала штета се не може једноставно поништити и имаће дуготрајне последице.
За Запад, овај сукоб ће такође означити суморну прекретницу и на четири начина, пише Амар.
Прво, САД ће морати да апсорбују свој најгори пораз од Вијетнама. Вероватно је овај последњи фијаско још гори јер, чак ни током Вијетнамског рата, Америка није покушала да нападне Русију тако директно као сада. Покушај Вашингтона да једном заувек скине Москву са "велике шаховске табле" је пропао. Генерално, пораз Украјине ће умањити капацитет Америке да импресионира и наговара глобално. а њен циљ спречавања успона регионалних хегемона у Евроазији је још недостижнији.
Друго, ЕУ и њене појединачне чланице – посебно ратни хушкачи као што су Немачка, Пољска и Француска – поново су у далеко горем положају: њихово глупо напуштање геополитичког императивног опреза и балансирања ће их скупо коштати.
Треће, на свој, другачији начин, случајеви као што су Британија (више није чланица ЕУ) и Балтик (веома изложени и веома ратоборни, кратковида комбинација) су класа за себе: штете ће бити у изобиљу. Контрола штете? Опције су мале.
И, на крају, ту је, наравно, НАТО: претерано проширен, самоисцрпљен и који се беспотребно разоткрио као много слабији него што би желео да изгледа. Пораз од Русије у Украјини покренуће центрифугалне тенденције и игре окривљавања. Да не говоримо о посебном потенцијалу тензија између САД и њихових клијената/вазала у Европи, посебно ако Доналд Трамп поново добије председничку функцију, што је вероватно.
А шта је са Украјинцима? Њихови западни "пријатељи" су их користили као пионе. Они и даље живе под режимом који је управо одлучио да још више њих мобилише и баци у машину за млевење меса, док Зеленски признаје да је Украјина на ивици пораза.
Неки западни медији и даље причају поједностављену и лажну причу о непопустљивој и уједињеној вољи Украјинаца да издрже победу, као да су сви дужни Западу да до краја играју Марвеловог хероја. Али у стварности Украјина је нормална, иако тешко заведена земља. Многи њени грађани одавно су показали шта заиста мисле о умирању за токсичну комбинацију западне геополитике и нарцизма мегаломанског комичара: избегавањем регрутације, било скривањем у Украјини или бекством у иностранство. Поред тога, недавна анкета показује да скоро 54 одсто Украјинаца сматра да су мотиви избегавања регрутације барем разумљиви. Покушај Кијева да прошири мобилизацију неће ићи глатко, оцењује историчар.
Амар подсећа и на чланак популарног украјинског сајта "Страна.уа" који је сакупио и представио истраживања ставова Украјинаца према сукобу и, најважније, спремности на компромисе и показао како се за две године њихов став променио. Истраживање агенције "Рејтинг" рађено по налогу украјинског Министарства за борачка питања, показало је да је око половине Украјинаца сада за неку врсту компромисног мира.
Компромиси које замишљају Украјинци укључују сва замислива решења која не предвиђају повратак на границе из 1991. године. Другим речима, све је више Украјинаца који су спремни да тргују територијом за мир иако има и оних (око 11 одсто) који и даље подржавају борбу док се не врате све територије изгубљене након фебруара 2022. Тај циљ је можда био ближе стварности када је Кијев одбацио готово завршен мировни споразум у пролеће 2022, на савет Запада. Тај брод је сада испловио, наводи историчар.
