Свет
РТ Балкан анализа напада на Израел: Стотине пројектила, оштећене базе и (не)ефикасност израелске ПВО
Судећи по информацијама и саопштењима званичника иранске војске, циљеви ноћашњег напада били су бројни војни објекти, складишта, касарне, информациони центри и ваздухопловне базе Оружаних снага Израела
У ноћи између 13. и 14. априла, Оружане снаге Ирана извеле су масовни ваздушни напад на Израел, у коме је коришћено на стотине комада лутајуће муниције (дронова камиказа), крстарећих и балистичких ракета.
Подршку Ирану пружиле су и поједине милитантне групе у региону, првенствено из Либана, Ирака и Сирије, које су, такође, употребом одређених дронова, вишецевних лансера и других артиљеријских средстава дејствовали по израелској територији.
Овај напад уследио је две недеље након напада борбених авиона Ф-35 Ратног ваздухопловства Израела на конзулат Ирана у Дамаску, када је погинуло више високо рангираних официра Иранске револуционарне гарде. Техеран је ову операцију назвао "Истинско обећање".
После напада, уследила су саопштења бројних званичника, са једне и друге стране, који су о учинку иранског удара изнели готово супротне тврдње, о чему ће бити више речи након анализе тока самог напада.
Како је изгледао први директан напад Ирана на Израел
Према тврдњама појединих иранских извора, два сата пре самог ваздушног удара хакерска група "Хандала" је на свом телеграм каналу објавила вест да је извршила успешан сајбер напад на мрежу радарских система Израела. Циљ ове акције, било је заслепљивање радара у настојању да се постигне фактор изненађења.
Потом се око 23 часа (по Тел Авиву) појавила вест да је Иран лансирао на "десетине" дронова у правцу Израела. Како се касније испоставило, у питању је био знатно већи број лутајуће муниције, који је лансиран не само са територије Ирана, већ и са простора Ирака и Сирије, а према појединим изворима у овом подухвату су учествовали и Хути.
Због физичке удаљености Ирана и Израела, очекивало се да ће дроновима требати "неколико сати" да уђу у израелски ваздушни простор, међутим, управо због летелица лансираних из Ирака и Сирије, прве "камиказе" појавили су се изнад пограничних области Израела већ након мало више од сат времена.
Убрзо је утврђено да се углавном ради о дроновима "шехид 136", а с обзиром на огромну количину лансираних летелица и чињеницу да је већи део њих био осветљен, делује да су се ови ваздухоплови примарно користили као мамци и средства за одвраћање пажње, односно преоптерећење израелске ПВО.
Томе у прилог говори и то што су крстареће и балистичке ракете, лансиране у тренутку тако да упркос већој брзини од ових дронова, дођу до ваздушног простора Израела у готово истом временском оквиру. Осим тога, да је са иранске стране примењена тактика преоптерећења ПВО сугеришу и напади проиранских група вишецевним лансерима из правца Либана.
Процењује се да је крстарећим ракетама од момента лансирања требало око два сата, док је балистичким било потребно свега 12 минута да стигну до Израела. Како су навели поједини медији, лансирања балистичких ракета извршена су из Шираза, Исфагана, Керемшаха и Техерана и то са лансирних места која нису уобичајена.
Иран је поменуте поступке поновио у неколико таласа, а процењује се да је укупно лансирано између 185 и чак 500 дронова, као и 70 до 150 крстарећих и балистичких ракета.
Шта су били главни циљеви напада
Судећи по информацијама и саопштењима званичника иранске војске, циљеви ноћашњег напада били су бројни војни објекти, складишта, касарне, информациони центри, а као главне мете означене су ваздухопловне базе "Рамон" и "Неватим", у којима су између осталог стационирани борбени авиони Ф-16, односно Ф-15 и Ф-35 израелске авијације.
Потоње две су главни предмет интересовања Ирана, зато што израелски борбени авиони на задатке изнад Газе, Либана и Сирије полећу управо са писта које се налазе у овим базама. Тако су и Ф-35 Ратног ваздухопловства Израела који су бомбардовали ирански конзулат у Дамаску пре две недеље полетели баш из базе "Неватим".
Према писању иранских извора, али и видео-снимцима објављеним на друштвеним мрежама, на "Неватим" је током напада пало неколико, вероватно 7, балистичких пројектила, због чега је оштећен аеродром у склопу базе. Са друге стране, Израел је објавио снимак слетања једног авиона Ф-35 на писту у овој бази, а у опису се наводи да је снимак, чију аутентичност није могуће утврдити, настао јутрос након "наводног оштећења".
Што се тиче "Рамона", овај објекат је задесила слична судбина, па је на основу видео-снимака насталих током ноћи, могуће закључити да је на базу пало седам ракетних бојевих глава. Према извештајима Револуционарне гарде, у "Рамону" је уништено командно место, контролна соба, радар и лансери система ПВО, као и четири авиона Ф-16 из састава 201. и 253. ловачке ескадриле.
Поред описаног, Хезболах је дејством из вишецевних ракетних система наводно успео да погоди одређене положаје израелских система ПВО на Голансој висоравни, о чему такође нема довољно поузданих информација.
Шта је Иран користио у нападу
На основу до сада објављених података, познато је да је Иран током напада у највећој мери користио горепоменути дрон "шехид 136". У питању је лутајућа муниција која се углавном лансира са мобилних копнених платформи, домета између 1.800 и 2.500 км.
"Шехид" је дугачак 3,5 м, има распон крила 2,5 м, док му тежина износи око 200 кг, а сама бојева глава тежи 40 кг. Једина мана овог дрона камиказе јесте релативно ниска брзина лета, која не прелази 200 км/ч. На основу "шехида 136", конструисана је руска верзија овог дрона – "геран 2", која је стекла одличну репутацију од када се користи у зони СВО због високе ефикасности.
Осим "шехида", са великом извесношћу се може рећи да су у иранском нападу коришћене балистичке ракете средњег домета "хајбар", познате и по називу "хоромшар-4". Ради се о балистичким ракетама домета 2.000 км (према неким изворима 3.000 км), са бојевом главом тешком 1.800 кг и могућношћу кретања брзинама између 8 и 16 маха.
Максимално одступање од циља је 20 м, а ова иранска ракета опремљена је системима за заштиту од електронског ометања и може бити наоружана различитим врстама бојевих глава. Претпоставља се да су "хајбари" током ноћашњег напада носили по неколико бојевих глава које се раздвајају у терминалној фази лета и тиме отежавају задатак њиховог пресретања.
Како се Израел бранио и ко му је све помогао
Још када су први ирански дронови примећени на небу изнад Ирака и Јордана, борбени авиони израелског, као и јорданског, али и дела америчког ваздухопловства стационираног на Блиском истоку, полетели су у мисију пресретања ваздушних циљева.
Како су пренели поједини западни медији, израелски Ф-35 и Ф-15, амерички Ф-15 из Јордана и јордански Ф-16 успели су да оборе "већину дронова пре него што су уопште ушли у ваздушни простор Израела".
Нешто касније током напада, придружили су им се и четири авиона "тајфун" ФГР4 британског ратног ваздухопловства, који су заједно са једним стратотанкером за допуну горива у ваздуху "војажер" КЦ2 полетели из ваздухопловне базе "Акротири" на Кипру.
Ипак највећи терет у одбрани Израела, пао је на ПВО одбрану ове земље, конкретно системе "гвоздена купола", "давидова праћка", "патриот" и "хец 3" ("стрела" у преводу са хебрејског), који служи за егзоатмосферско обарање балистичких ракета.
По окончању напада израелски војни званичници су изнели тврдње да је "99 одсто дронова, крстарећих и балистичких ракета пресретнуто и уништено, а да је оно што је прошло нанело занемарљиву штету". Међутим, упркос релативно добрим резултатима израелске ПВО, као и борбених авиона поменутих земаља, добар део иранских пројектила – првенствено балистичких ракета – ипак је успео да дође до својих циљева, попут већ поменутих база "Рамон" и "Неватим".
Томе у прилог сведоче бројни видео-снимци објављени током ноћи, на којима се може видети да је заиста оборен велики број "шехида", али да је знатан удео балистичких ракета успео да пробије сложену вишеслојну мрежу израелске ПВО.
Ратни кабинет Израела је након ноћашњих удара одобрио напад на Иран, међутим, остаје непознаница да ли ће и када доћи до евентуалне одмазде Тел Авива. Уколико до израелског напада дође, постоји могућност да се међу циљевима нађу постројења иранског нуклеарног програма, што би свакако могло довести до даље ескалације, ако не и регионалног рата на Блиском истоку.
