Свет
Амерички дебакл на Куби: Неуспешна инвазија у Заливу свиња, у организацији ЦИА
Несуђени председник Кубе, Хосе Миро Кардона, непосредно пре почетка инвазије позвао је Кубанце на оружје. Од 1.209 ухваћених кубанских избеглица неки су одмах погубљени, а остатак је осуђен на 30 година затвора због издаје
Још пре инаугурације, Џон Кенеди се упознао са плановима ЦИА за инвазији на револуционарну Кубу. Диктатор Фулгенцијо Батиста је побеђен 1959, у герилском рату и склонио се у САД. План је погрешно предвиђао да ће кубанске избеглице, који су чиниле највећи део ових снага, подржати елементи кубанске војске и народ Кубе.
Крајњи циљ је био свргавање (про)комунистичког режима на Куби, превођеног Фиделом Кастром и инсталирање проамеричког режима, који ће се вратити на "пријатељске", дакле колонијалне позиције према САД.
Председник Ајзенхауер је одобрио програм ЦИА још у марту 1960. године. ЦИА је успоставила кампове за обуку у Гватемали, а до новембра су амерички инструктори обучили војску за вођење герилског рата. Зона искрцавања "бригаде 2506", како су се називале снаге састављене углавном од избеглица са Кубе, одређена је на два места у провинцији Матанзас, југоисточно од Хаване, у Заливу свиња.
Инвазију у Заливу свиња су планирале и финансирале САД. Сама инвазија је почела 17. априла 1961. Емигранте са Кубе је водио Хосе Миро Кардона. Бивши члан Кастрове владе, једно време је био на челу Кубанског револуционарног савета, да би после пребегао Американцима. Уколико инвазија успе, Кардона је био превиђен за председника Кубе.
Упркос покушајима америчке владе да планове за инвазију задржи у тајности, то је ускоро постало опште познато међу кубанским избеглицама у Мајамију. Преко кубанских обавештајних служби, Кастро је сазнао за кампове за обуку герилаца у Гватемали још у октобру 1960. године.
Кардона је 9. априла дао изјаву "Њујорк тајмсу", у којој је позвао Кубанце на устанак: "Морамо победити или ћемо умрети у ропству. У име Бога све вас уверавамо да ћемо после победе имати мир, људску солидарност, опште благостање и апсолутно поштовање достојанства свих Кубанаца, без изузетка."
Катастрофални пораз у Заливу свиња
Председник Кенеди је 1961. Коначно одобрио спровођење плана за инвазију. Залив свиња је био део забачене мочварне области. Осим тога, амерички врх је настојао да сакрије учешће САД.
Инвазији је претходила америчка "Операција Пума", шифровано име за ваздушне нападе на Кубанске револуционарне снаге, које је требало да траје два дана, обезбеђујући ваздушну надмоћ плаћеницима. Кастро је имао сазнања о инвазији и склонио је авионе на безбедно. Четворица америчких пилота су убијена током инвазије.
ЦИА је у инвазији користила бомбардере Б-26 из Другог светског рата, које је префарбала да би изгледали као авиони кубанских ваздухопловних снага. Бомбардери су промашили многе од циљева и оставили кубанске ваздушне снаге скоро нетакнутим.
Када су се појавиле прве вести о нападу, фотографије америчких авиона обишле су свет. Чињеницу да су САД организовале инвазију више није било могуће сакрити. Председник Кенеди је отказао други ваздушни напад.
Дана 17. априла, инвазионе снаге од 1.511 људи искрцале су се на плаже дуж Залива свиња и одмах се нашле под снажном ватром Кубанаца. Кубански авиони су без прекида гађали освајаче, потопили су два брода и уништили половину ваздушних снага.
У наредна 24 сата, Кастро је наредио да 20.000 војника заузму плажу. Кубанске ваздушне снаге су контролисале небо. Кенеди је у зору 19. априла одобрио "ваздушни кишобран": шест необележених америчких борбених авиона је полетело ка Куби. И ове авионе су обориле кубанске оружане снаге, а инвазија је коначно сломљена.
Од 1.209 ухваћених кубанских избеглица неки су одмах погубљени, а остатак је осуђен на 30 година затвора због издаје. Након 20 месеци преговора са САД, Куба је ослободила преостале побуњенике, у замену за 53 милиона долара помоћи у храни и лековима.
Био је то неславни крај инвазије у Заливу свиња, који ће остати упамћена као једна од најмрачнијих мрља у каријери председника САД Кенедија. Покушај инвазије је неславно пропао и постао је велика међународна срамота за Кенедијев режим.
Неуспешно свргавање револуционарне власти добиће свој епилог са Кубанском ракетном кризом 1962, после чега су се САД обавезале да више неће покушавати да свргну Кастра и да ће одустати од свих покушаја инвазије на Кубу.
