Свет
Пентагон: Кина ће до 2035. имати 1500 нуклеарних бојевих глава
Јачање кинеског нуклеарног арсенала брине државе Запада, иако на том пољу и даље заостаје за Русијом и САД
Кина би могла да има чак 1.500 нуклеарних бојевих глава до 2035. године, уколико настави да развија своје нуклеарне капацитете тренутним темпом, пише у извештају Пентагона, преноси Ројтерс.
"Они убрзано повећавају своје капацитете, што је тешко држати у тајности", изјавио је високи званичник САД током конференције за новинаре организованом поводом објављивања годишњег извештаја Пентагона о кинеској војсци, пренела је британска агенција.
Извештај, који је углавном заснован на подацима прикупљеним током 2021. године, процењује да Кина тренутно располаже са око 400 бојевих глава. Са друге стране, Стокхолмски међународни институт за истраживање мира (СИПРИ) проценио је почетком јануара да је тај број око 350.
Ранија процена америчких стручњака да би Кина до 2030. мога да има око 1000 бојевих глава остала је непромењена, док је процена за 2035. годину заснована на непромењеном темпу повећања нуклеарних капацитета.
Кина наводи да је њен нуклеарни арсенал далеко мањи од америчког и руског, као и да је спремна за дијалог, али само под условом да Вашингтон смањи своје залихе нуклеарног оружја на нивое сличне кинеским, преноси Ројтерс.
Русија располаже са 5.997 бојевих глава, док их САД има 5.428, процењује СИПРИ, а преноси "Политико".
Кинески председник Си Ђинпинг изјавио је, током свог обраћања на конгресу Кинеске комунистичке партије у октобру, да ће Кина ојачати своје капацитете за стратешко одвраћање, термин који се често користи за описивање нуклеарних арсенала.
"Народна Република Кина ствара 'нову нормалност' у обиму војне активности", изјавио је анонимни амерички званичник за "Политико". Он сматра да су ови потези Кине "усмерени на застрашивање и слабљење Тајвана", али да не сматра да "ће доћи до инвазије (на то острво) у скоријој будућности".
Тензије између Кине и Тајвана, самоуправног острва које Пекинг сматра својом одбеглом провинцијом, повећане су након посете председнице Представничком дома САД Тајпеју у августу ове године.
Као одговор на потез америчке политичарке, Пекинг је интензивирао своје војне вежбе у региону Тајванског мореуза.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изјавио је током недавног састанка да ће се та алијанса ускоро, по први пут у историји, суочавати са два "готово уједначена" нуклеарна противника – Русијом и Кином.
Други учесници овог састанка, укључујући представнике Канаде, Уједињеног Краљевства и Холандије, назвали су кинеске нуклеарне капацитете "изазовом", преноси "Политико".
