Зашто је лука на крају света одједном заинтересовала Кину и Америку, и какве везе с тим имају Хрвати

Запљуснута хладним таласима јужног Атлантика и на само неколико стотина километара од обале Антарктика, налази се Огњена земља - један од најизолованијих архипелага на свету.

Та скупину острва, коју је почетком 16. века открио прослављени португалски истраживач Фердинанд Магелан, позната је по својој дивљој природи, дубоким фјордовима и насеобинама магеланскох пингвина.

Међутим, тај изоловани регион ускоро би могао да постане познат и по још нечему - као део нове трговачке руте која спаја исток и запад, односно Атлантски и Тихи океан.

Актуелна криза у Црвеном мору, изазвана нападима Хута на бродове за које тврде да су повезани са Израелом, показала је колико безбедносне кризе могу да утичу на поморску трговину. Управо је због тога отварање нових, алтернативних трговачких рута од кључног значаја за све кључне играче на геополитичкој позорници.

Управо би Огњена земља и оближњи Магеланов мореуз, који се налази на самом југу јужноамеричког континента, могли да постану нова тачка на мапама стратега у значајним светским престоницама, али и потенцијално жариште у потенцијалном сукобу великих сила.

У средишту ове приче налази се Пунта Аренас, престоница најјужније чилеанске провинције Магељанес - познат и као "град на крају света".

Ново "златно доба" на Огњеној земљи

Пунта Аренас је своје "златно доба" доживео крајем 19. и почетком 20. века, када су кроз Магеланов теснац пролазили бродови који су из Европе и источног дела Америке путовали ка западу тог континента, али и према Азији. Чиле, тада још увек млада јужноамеричка држава, користила је свој географски положај како би се позиционирала као један од водећих играча у региону.

Град је у том периоду привукао велики број имиграната из Европе, али и Чилеанаца из других делова земље. Међутим, локална економија доживела је значајан пад након отварања Панамског канала 1914. године, када је већина поморских превозника почела да користи ту краћу и ефикаснију руту.

Деценије смањеног промета довеле су до пропадања поморске инфраструктуре, која више не може да задовољи потребе савремених трговачких бродова. То није бољка која погађа само Чиле, већ је присутна и у другим земљама Латинске Америке и Кариба – тамошња развојна банка је 2018. године проценила да су региону потребне инвестиције од око 55 милијарди долара до 2040. како би се обновила поморска инфраструктура.

У потрази за инвеститорима

Наш избор

Северни морски коридор: Будућност светске трговине иде преко руског Арктика

Инвестиције у инфраструктуру на југу Чилеа и суседне Аргентине данас су потребније него икада пре, пише "Америкас квотерли", портал специјализован за Латинску Америку. Због све чешћих суша и ниских водостаја, промет саобраћаја кроз Панамски канал је преполовљен у односу на врхунац из децембра 2021. године, што је руту кроз Магеланов мореуз вратило у центар пажње.

Као и Арктик, и југ америчког континента би могао да постане једна од поморских рута будућности.

Габријел Борић, млади левичарски председник Чилеа, прошле године је најавио да ће његова земља уложити значајна средства у развој поморске инфраструктуре. "Ако желимо да се крећемо ка праведнијем и инклузивнијем развоју, потребно нам је више бољих лука", изјавио је он на након потписивања уговора о ширењу луке у граду Валпаризо.

Борић је, такође, похвалио "изванредну модернизацију" лука које је посетио у Кини. Чилеански председник, који је рођен и одрастао у Пунта Аренасу , прошле године је потписао и инвестициони програм вредан 400 милиона долара за развој инфраструктуре у провинцији Магељанес, у којој се тај град налази.

Шта Американци, а шта Кинези траже у Магелановом мореузу?

Будућност економског развоја региона Магељанес могао би да буде зелени водоник, пише "Америкас квотерли". Реч је о савременом енергенту, који се производи из воде уз помоћ обновљиве енергије, који би могао да игра значајну улогу у смањењу употребе фосилних горива.

Због јаких ветрова и ниске густине насељености, Магељанес је савршено место за изградњу великих постројења за производњу зеленог водоника. То је привукло пажњу великог броја компанија и инвестиционих фондова, пре свега из САД и Европе, које желе да изградње инфраструктуру неопходну за такав подухват.

Мултинационална компанија за производњу савремених е-горива ХИФ, чија се централа налази у Хјустону, планира да изгради погон за производњу савремених горива у износу недалеко од Пунта Аренаса, по цени од 830 милиона долара. Та фабрика би енергију требало да добија из ветропарка Фар дел Сур, који гради италијанска компанија "Енел грин пауер".

Пуч у Чилеу 1973: Убиство председника Аљендеа у режији америчких служби

С друге стране, Кинези су "бацили око" на Рио Гранде, градић на аргентинској половини острва Огњена земља. Пекинг је у том граду желео да инвестира око 1,25 милијарди долара у изградњу нове луке, али су ти планови замрзнути након доласка изразито проамеричког председника Хавијера Милеиа на власт у Аргентини крајем прошле године.

Аргентинци желе да луку развију сами, иако није јасно да и имају капацитета за тако нешто. Они су, такође, уложили значајна средства у проширење војне базе у Ушуаји, највећем граду на Огњеној земљи и престоници истоимене аргентинске провинције.

Хрватска веза

Једна од занимљивости у вези са Пунта Аренасом, поред његове неприступачне локације, је и то што значајан део становника тог градића има хрватске корене. Наиме, у њега се крајем 19. и почетком 20. века доселио значајан број Хрвата, углавном са јадранских острва и далматинске обале.

Из Пунта Аренаса долази и актуелни председник Чилеа Габријел Борић, који није крио своје хрватско порекло. Његови преци су у Пунта Аренас дошли са оствра Угљан, недалеко од Задра, на ком и даље има Борића - са којима актуелни председник и даље одржава контакт.

И актуелни градоначелник Пунта Аренаса, Клаудио Радонић Хименез, има хрватске корене. Он је 2019. у интервјуу за портал "24сата.хр" открио да вуче порекло са Хвара, те да има хрватско држављанство, пасош, као и да гласа на изборима у тој земљи.

Тадашња хрватска председница Колинда Грабар-Китаровић посетила је Пунта Аренас 2018. године, када се састала са представницима локалне хрватске заједнице.