Цвијановићева на седници СБ УН о ситуацији у БиХ: Резолуција о Сребреници пример страног мешања

У свом обраћању, Жељка Цвијановић, српски члан Председништва БиХ, рекла је да Република Српска не крши Дејтонски споразум нити међународно право.

"Напротив, залаже се за стриктно придржавање Устава БиХ, као дела уговора, који већину надлежности оставља у рукама два ентитета и сваком од три конститутивна народа обезбеђује механизме заштите њихових права. Такође, поштовање међународног права значи да високи представници морају бити именовани у складу са процедурама утврђеним Анексом 10. Дејтонског споразума и деловати у оквиру прописаног мандата", истакла је српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић.

Она је поручила је да се Српска залаже за поштовање устава и процедура које он прописује.

"Противи се злоупотреби и заобилажењу наших институција и одредби Устава као што је, на пример, то случај са актуелном резолуцијом о дану сећања на Сребреницу. На припреми ове резолуције за гласање на Генералној скупштини УН ради се без икаквих претходних консултација и одобрења од стране релевантних и надлежних институција БиХ", истакла је српски члан Председништва БиХ.

Подсетила је и да Председништво БиХ делује као колективни трипартитни шеф државе.

"То јасно показује да БиХ није једна изборна јединица када је у питању избор заједничких институција на нивоу БиХ. То такође говори да је Устав БиХ пажљиво конципиран тако да успостави систем са два ентитета са високим степеном аутономије и три конститутивна народа, као и са важним механизмима поделе власти. Ови механизми гарантују свим конститутивним народима заштиту од мајоризације и равноправно учешће у управљању земљом", навела је Цвијановић.

И управо је тај принцип једнакости, додаје она, главни чувар мира и стабилности у нашој земљи, а не репресија, туторство или међународне интервенције, како често погрешно и неразумно тврде они који желе да оправдају такав међународни интервенционизам и своје колонијално понашање, поручила је она.

Поновила је да РС не крши владавину права нити подрива демократију.

"Напротив, Република Српска је постојана у ставу да само наше демократски изабране институције имају право да доносе законе и да законе не могу и не смеју наметати неизабрани страни држављани. Република Српска је опредељена за мир и стабилност и жели да види БиХ као истински демократску и суверену државу способну да промовише унутрашњи дијалог у тражењу уравнотежених, у Уставу утемељених решења која би одговарала свима у БиХ. Нажалост, изазови са којима се суочавамо последњих година прете да угрозе не само Устав БиХ него и безбедност и стабилност земље, па чак и целог региона Западног Балкана. Овим претњама директно доприносе они који БиХ упорно држе у статусу квази протектората, где се заобилазе владавина права и демократско управљање, а аутократске колонијалистичке стране интервенције спречавају помирење међу нашим народима", напоменула је Цвијановићева.

Чак је и предложена резолуција о дану сећања на Сребреницу пример страног мешања који нарушава правни поредак у БиХ.

"То је нацрт чији су аутори поједине стране земље и Златко Лагумџија и она оцртава непоштовање прописа БиХ. О нацрту Председништво није ни разговарало нити је усвојило. Цела ова активност води се у супротности са Дејтонским споразумом, али сте одлучили да ту чињеницу игноришете. Неке чланице УН сматрају да је ова резолуција бенигна и да представља чин људског саосећања. Намера која стоји иза ње је све само не бенигна", истакла је Цвијановићева.

Рекла је да тренутно постоји неколико великих изазова по мир и стабилност у БиХ, а већину користе, у разним манипулацијама, и иницирају страни и домаћи политички актери који настоје да "поново напишу" Дејтонски споразум, Устав БиХ, законе БиХ и међународно право.

Цвијановићева наводи да се ове претње по мир и стабилност могу поделити у следеће категорије: Уплитање у унутрашње политичке и демократске процесе; Прибегавање претњама силом, насиљем; Непоштовање владавине права и кршење међународног права; Мешање у изборе и обесправљивање бирача.

Цвијановићева се детаљно осврнула на ове изазове и претње.

"У средишту сваког спора унутар БиХ налази се фундаментално спорно питање које се тиче природе заједничке државе. Према Дејтону, као и историјски, БиХ могла би да функционише само кроз доношење одлука консензусом, где би сваки народ био заштићен од прегласавања од стране представника друга два народа. Нажалост, док се српски и хрватски народ и њихови изабрани представници доследно боре за поштовање Дејтонског споразума онако како је написан и потписан, Бошњаци и њихови изабрани представници залажу се за унитарну и централизовану државу", истакла је она.

Навела је да бошњачки политички циљ централизације БиХ често подржавају и пропагирају страни актери у БиХ.

"Незаконитим одлукама и присилом, којима су узастопни високи представници годинама прибегавали, значајно је измењена уставна структура БиХ успостављена Дејтонским споразумом. У ствари, високи представници су се својим поступцима уплитали у унутрашње демократске процесе и договор изабраних и легитимних представника конститутивних народа и ентитета БиХ. Високи представници су, углавном на страни бошњачких тежњи за централизованом државом, кршили суштинске одредбе Дејтонског споразума које предвиђају заштиту и равноправност конститутивних народа, чиме су угрожавали мир и безбедност у БиХ", истакла је Цвијановићева.

Свака суверена држава, додаје, и сви демократски изабрани званичници уживају заштиту од страног задирања у унутрашње ствари, према Повељи УН и бројним међународним уговорима и прописима.

"Нажалост, поједине стране дипломате у БиХ и Кристијан Шмит, који позира као некакав хибрид 'колонијалног намесника' и типичног деспота, континуирано се и са све деструктивнијом тенденцијом, мешају у у унутрашње демократске процесе и процесе одлучивања унутар БиХ. Ово мешање је подрило политички консензус на заједничком нивоу БиХ, који је усмеравао и подстицао напредак БиХ на путу ка чланству у ЕУ. Консензус око чланства БиХ у ЕУ једино је важно питање које омогућава тешке компромисе и договор свих политичких снага БиХ и изабраних лидера. Као такав, од суштинског је значаја за одржавање мира и стабилности унутар наше заједничке државе", поручила је Цвијановићева.

Истиче да други страни актери, као што је Савет за имплементацију мира, које није део међународног права јер није предвиђен Дејтонским споразумом, и појединачне дипломате акредитоване у БиХ, на сличан начин су задирали у унутрашња питања и тако ОХР-у помагали у њиховим незаконитим поступцима, а сада и Шмиту.

Такође, Цвијановићева је указала да је владавина права и у средишту процеса европских интеграција, а представници ЕУ и држава чланица ЕУ стално наглашавају важност њеног поштовања, али Шмиту упућују тек благи прекор због константног кршења те исте владавине права.

"Шмит и његови поборници тврде да он има извршну, судску и законодавну власт и да не одговара ниједној влади или суду у БиХ. Другим речима, сматрају да он има апсолутну моћ и никакву одговорност. Нејасно је како се ово може уклопити у било који нормалан концепт владавине права. У још већем обрушавању на владавину права, Шмит је изменио Кривични закон БиХ како би га користио као средство кажњавања сваког ко не поштује његове одлуке. Тренутно се против демократски изабраног председника Републике Српске, као и једног јавног функционера, води поступак зато што, испуњавајући своје уставне и законске обавезе, нису поштовали Шмитове наредбе", рекла је Цвијановићева.

Каже да је владавина права и под ударом претњи и међународних санкција влада САД и Велике Британије.

"Претње и санкција се користе за застрашивање изабраних и других званичника, њихових породица, приватних предузећа, па чак и медија. Сваки лидер који одбије да се повинује Шмиту или који одбије да прихвати незаконите субверзије Дејтонског споразума, напада се отворено и неумољиво и постаје мета санкција. Ове санкције уводе се без одговарајућег процеса, односно без икаквог формалног навода оптужби, чак и без појављивања пред судијом или судом", поручила је она.

Ово незаконито понашање, додаје Цвијановићева, и потпуно ниподаштавање владавине права од стране Шмита, његових саучесника у БиХ и помагача из различитих влада, подрива целокупан уставни поредак у БиХ, слаби институције власти и пренебрегава вољу грађана БиХ.

"Овакво понашање, без сумње, представља претњу по мир и стабилност у БиХ. Поред наведених кршења Дејтонског споразума, међународног права, Устава БиХ и владавине права, настављају се напори да се бирачима у БиХ ускрате права. Шмит је последњом одлуком наметнуо измене Изборног закона у БиХ, што је јасан покушај интервенисања у изборе и манипулације резултатима на предстојећим локалним изборима. Иако најављена као техничка измена Изборног закона којима се, наводно, обезбеђује већи интегритет избора, ова одлука је, заправо, политичка и доводи у питање интегритет целокупног изборног процеса", каже Цвијановићева.

Поручује да је Шмит и овај пут прекршио Дејтонски споразум.

"Пренео је надлежности са ентитетских влада на централизовано тело на државном нивоу, Централну изборну комисију, која је лишена и легитимитета и легалитета. Уз то, Шмит крши и радно законодавство: продужио је мандат члановима Централне изборне комисије и то преко законске и старосне границе за пензију. Централна изборна комисија сада може да заобилази суд пошто јој је Шмит дао право да директно кажњава свако кршење његовог изборног закона које Комисија види као такво. Истим диктатом, грађанима БиХ ускраћује њихова уставна и законска права да се кандидују за изборну функцију без одговарајућег поступка или било каквог правног лека", рекла је она.

Подсетила је да када су Народна скупштина и изабрани представници Српске предузели законске мере за заштиту Дејтонског споразума и интегритета локалних избора у Републици Српској, Шмит и његови саучесници су изабраним званичницима отворено запретили принудном сменом и разним видовима кажњавања.

Чињеница је, додаје, да сваки пут када се "незванац попут Шмита", или оних који га подржавају, упусти у флагрантно насилничке и незаконите поступке и покуша да ослаби, санкциониши или чак затвори наше демократски изабране лидере, то има савршено предвидљиве последице – "то покреће грађане Републике Српске и њене изабране званичнике да се тим неделима супротставе".

"Јасно је да континуирано кршење Дејтонског споразума од стране Шмита и његових међународних и домаћих саучесника представља претњу по мир и директно подрива стабилност у БиХ. Ово кршење мора се на сваки начин осудити и што је пре могуће окончати. Захваљујем на пажњи и молим да сви, још снажније наставимо да подржавамо мир и стабилност у БиХ", поручила је на крају српски члан Председништва БиХ. 

Небензја: Русија је категорички против резолуције о Сребреници

Руски амбасадор у УН Василиј Небензја изјавио је да се ситуација у Босни и Херцеговини нагло погоршава и да СБ УН мора да одреагује и помогне у спречавању сукоба. Русија, као гарант Дејтонског споразума којим је у БиХ окончано крвопролиће, не може да затвара очи на то што се сада дешава у земљи.

"Не можемо да останемо по страни и не реагујемо на крик за помоћ", рекао је он мислећи на писмо и излагање српског члана Председништва БиХ Жељке Цвијановић.

Њено писмо говори о забринутости српског становништва, истакао је Небензја, додајући да је ово ситуација у којој СБ УН може да допринесе спречавању даљег погоршања ситуације.

"Рат је однео велики број жртава, ни на једној страни није било само невиних, а на другој само злих. Свака страна има свој дуг према другом, и Сребреница није једини мрачна страница тог рата", рекао је он.

Дејтонски споразум је 30 година гарант мира, али сада се већ неко време крше његови принципи, упозорио је Небензја. Као посебан проблем, истакао је деловање тзв. сталног представника Кристијана Шмита, који се понаша као апсолутни владар, а Запад га само подстиче на такво понашање.

Промовисање нацрта резолуције ГС УН о "геноциду у Сребреници" крши Дејтонски споразум, додао је он и истакао: "Овај нацрт је једностран и политички мотивисан."

"Русија је категорички против резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН", нагласио је Небензја.

Представник Кине: Усвајање резолуције није у складу са промоцијом мира у БиХ

Представник Кине при мисији УН изјавио је да би предлагачи резолуције о Сребреници требало да се консултују са свим ентитетима у БиХ.

Он је казао да усвајање резолуције без сагласности сва три ентитета није у складу са промовисањем мира у Босни и Херцеговини.

"Спремни смо да конструктивно учествујемо у дискусијама и да дођемо до решења. Поштујемо суверенитет и територијални интегритет БиХ", рекао је он и додао да би требало промовисати дијалог и национално помирење, али и да би наметање одређених решења довело до погоршања етничких тензија.

Јенча: Трајни мир у БиХ може се остварити само бољим разумевањем прошлости

Мирослав Јенча, помоћник генералног секретара УН за Европу, Централну Азију и Америку, рекао је да је последњих месеци специјални саветник генералног секретара УН за спречавање геноцида био у званичној посети БиХ и региону и указао је на "говоре о сецесији, глорификацији ратних злочинаца и порицања геноцида у БиХ", за које је навео да су опасни и имају дугорочни утицај на мир и помирење у овој држави. 

"Напредак и трајни мир у БиХ могу се остварити само бољим разумевањем прошлости кроз тражење истине и признавање одговорности, а сви у БиХ треба да раде на помирењу и борби против говора мржње", рекао је Јенча и додао да је "одговорност власти и институција да се на конструктиван начин баве прошлошћу, да покажу поштовање према жртвама и раде на напретку ка доброј будућности.

Шмит критиковао Републику Српску

Кристијан Шмит, којег представница Малте Ванеша Фрејзир није најавила као високог представника, рекао је у свом обраћању у СБ УН да у БиХ постоји могућност за политичку нестабилност, што се може спречити враћањем на Дејтонски споразум.

Шмит је већи део излагања путем видео-линка посветио критикама на рачун Српске чије руководство, како је рекао, "непрекидно говори о отцепљењу, одвајању ентитета" од БиХ.

Иако му именовање није потврдио СБ УН, Шмит тврди да је "његов мандат да надзире спровођење Општег оквирног споразума за мир".

"Ја морам бити гаранција постојања ентитета, који су делови БиХ, која има међународни субјективитет", каже он.

Више пута поновио је да је Република Српска саставни део БиХ.

Шмит је навео да је председник Републике Српске Милорад Додик "недавно изјавио да Бошњаци могу имати 25 одсто територије, што су неки схватили као простор за етничке инциденте" и оценио да писмо које је УН упутила српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић "не поштује правни оквир БиХ".  

Његово обраћање су тражиле САД, док је Руска мисија тражила да то буде на основу члана 39. Правила о раду СБ УН у личном својству, јер као високи представник није потврђен у Савету безбедности и они га у складу с тим не признају као високог представника.

Представници Русије заказали су ванредну седницу како би упозорили да је БиХ на ивици оружаног сукоба, али и због тога што је амбасадор БиХ при Уједињеним нацијама Златко Лагумџија без сагласности покренуо причу о резолуцији о Сребреници.