"Боинг": Најновија западна жртва западних санкција Русији

Амерички гигант "Боинг", после низа инцидената са својим авионима, сада није у стању да испуни производни циљ за "787 дримлајнере" због несташице делова – из Русије.

Како преноси "Анхерд", компанија се ослањала на руску производњу за део који који се зове "размењивач топлоте". Након што је Запад увео санкције Русији, "Боинг" се окренуо британским и америчким добављачима који нису у стању да испуне захтеве тржишта.

Запад пуцао себи у ноге: Изолација Русије је мит, санкције против Москве нанеле штету само Европи

Проблем са "Боингом" је што је он део кључне стратешке индустрије САД. Одржавање предности у ваздухопловној технологији је од суштинског значаја за америчку геополитичку стратегију, која има и војну и комерцијалну компоненту. Одржавајући предност у производњи војних авиона, Сједињене Државе могу да обезбеде ову технологију савезницима и на тај начин закључају глобалне савезе. У међувремену, цивилна ваздухопловна индустрија сматра се престижном и заокупља машту глобалних џет-сетера. Ако би Америка озбиљно заостала у овој сфери, то би била срамота за земљу, објашњава макроекономиста Филип Пилкингтон.

Чињеница да санкције Русији изазивају тако озбиљне проблеме за значајну индустрију у Сједињеним Државама говори о контрадикцији у америчкој геополитичкој и економској стратегији: програми санкција су осмишљени да спутавају страну економију, али санкције Москви све више спутавају западне економије.

Чињеница да санкције Русији могу да створе тако озбиљне проблеме за кључну стратешку индустрију такође показује колико су опасне стратегије попут "уклањања ризика" и "раздвајања" од Кине.

Русија је велика економија, али није огромна и, иако има важне секторе – као што су производња енергената и авио-индустрија – генерално се не сматра једним од великих играча.

Ако санкције руској економији могу да изазову такве проблеме, тешко је и замислити шта би сличне санкције кинеској економији могле да ураде.

Недавне студије показују да Европска унија сада увози више својих капиталних добара из конкурентских привреда БРИКС-а него што Кина увози из западних земаља; САД увозе отприлике исто.

Након што су промовисале глобализацију у протекле три деценије, западне владе сада мисле да могу да се повуку из глобалних ланаца снабдевања тек тако. То је опасна обмана која ризикује да угрози западни економски просперитет, па чак и друштвену стабилност, закључује Пилкингтон.