Свет
Запад пуцао себи у ноге: Изолација Русије је мит, санкције против Москве нанеле штету само Европи
Санкције које је Запад увео Москви само су допринеле јачању веза са Кином и учиниле Русију "отпорнијом" на казнене мере, упозоравају стручњаци
Западне санкције нису учиниле ништа да одврате Русију од наставка операције у Украјини и наносе више штете Британији и Европи него Москви, упозоравају економски експерти Ксенија Киркам и Алан Кафруни.
Више од две године након што је амерички председник Џозеф Бајден изјавио да ће санкције "самлети рубљу", руска економија је отпорнија и са растом БДП-а од 3,6 одсто у 2023. – што је више од сваке земље Г7. Штавише, јалови покушаји Запада да осакати Кремљ, само су подстакли Москву да изгради боље односе са другим међународним партнерима, укључујући Кину и Иран.
Сада стручњаци звоне на узбуну, упозоравајући да ће Британија и њени европски партнери постати све слабији и све потчињенији САД ако наставе са санкцијама.
Др Ксенија Киркам, специјалиста за економски рат на Краљевском колеџу у Лондону рекла је за "Дејли мејл", да је Европа "пуцала себи у ногу" увођењем санкција и учинила Русију јачом, самодовољном и способном да "избегне западне механизме контроле".
Ален В. Кафруни, професор међународних послова на америчком Хамилтон колеџу каже да одлука Европе да прекине увоз руске нафте и гаса није учинила ништа осим да што је нанела штету европским економијама и напунила џепове америчким корпорацијама, док је Русија наставила неометано да извози своју робу на исток.
Покушаји сакаћења руске економије и оштре мере против државних субјеката и појединаца само су оснажили решеност Москве да поткопа доминацију Запада на глобалним политичким и економским форумима. "Изолација Русије је мит", рекла је Киркам.
Москва формира јаке савезе са својим партнерима из БРИКС-а и неким другим државама на Блиском истоку, Африци и Латинској Америци, са циљем стварања новог глобалног баланса снага. Оно чему смо сада сведоци је да је Русија развила алтернативне трговинске путеве, системе плаћања и бесцаринске зоне које заобилазе санкције и избегавају западне механизме контроле, додала је.
"Најалармантнији фактор за Запад је то што ће, на дуге стазе, његово превелико ослањање на поштовање санкција поткопати саме механизме кроз које санкције ефикасно функционишу – то јест, хегемонију долара и контролу над ланцима снабдевања", објаснила је специјалиста за економско ратовање.
Иако заговорници санкција верују да тренутна економска надмоћ Русије неће потрајати, Киркам сумња у то и наводи да Москва већ увелико ради на "недостацима" које би санкције могле да погоде.
"У периоду 2022-2024, уз рекордно високу потрошњу на одбрану (7,5 одсто БДП), били смо сведоци повећања војних капацитета Русије – земља поседује све неопходне природне ресурсе, радну снагу и знање да одговори на потребе Специјалне војне операције. Недостатке у неким сегментима као што су електроника и машинска индустрија успешно су покрили руски партнери који сада не само да попуњавају руску несташицу у неким кључним компонентама, већ и деле своју стручност и знање како би обезбедили будућу самодовољност Русије и домаћу производњу", објаснила је она.
Кафруни је отишао корак даље, сугеришући да би сукоб и санкције могле да буду "чиста корист за Москву".
"Наравно, милитаризација економије може довести до уских грла на путу, али ако ништа друго, укупни утицај рата на руску економију је генерално позитиван", рекао је он.
Са друге стране, објаснио је, Европа је постигла аутогол својом одлуком да се одрекне увоза руских енергената, борећи се са порастом цена док Кина и Индија купују московску нафту са завидним попустом.
А порозна природа санкција омогућила је Русији да заобиђе ограничења, при чему су треће земље једноставно биле у могућности да откупе њихове производе и продају га даље.
"Европске земље су у великој мери претрпеле 'бумеранг ефекат санкција'", рекао је Кафруни. "Цене природног гаса су скочиле током читаве 2022-2023. године, што је посебно разорило немачку економију засновану на релативно јефтином природном гасу. Амерички извозници ЛНГ (течног гаса), који су много пре рата вршили притисак и на Трампову и на Бајденову администрацију да одсеку Западну Европу од руских енергената, остварили су велике користи од повећаног извоза у Европу", рекао је он.
Као резултат тога, Британија и државе ЕУ ће се још више ослањати на Америку за војну заштиту, увоз нафте и гаса и приступ тржишту, закључио је професор.
Пошто се не назире крај сукоба, а Запад није спреман да директно војно подржи Кијев, САД, Британија и Европа имају мало избора осим да наставе да додељују пакете вредне милијарде долара Владимиру Зеленском и истовремено покривају рупе и недостатке у режиму санкција.
Др Киркам је упозорила да санкције неће утицати на Русију али би могле да имају нежељене последице по земље широм света. "Претерано ослањање на механизме одвраћања, као што су трговински ратови и економске санкције... на крају доводи до даљег прекида виталних ланаца снабдевања, узрокује пословну неефикасност и исцрпљивање ресурса".
