Више хиљада људи се окупило испред зграде Парламента у Авенији Руставели, у грузијској престоници Тбилисију током поподнева 15. априла. Наоружани заставама Грузије, Европске уније, САД, НАТО и Украјине, они су од владе своје земље захтевали да одустане од усвајања контроверзног закона о регистрацији страних агената.
Та слика неодољиво подсећа на сличну ситуацију од пре нешто више од двадесет година, када су протестанти на истом месту у новембру 2003. године тражили оставку председника Едуарда Шеварднадзеа, кога су оптуживали за крађу на парламентарним изборима, корупцију и ауторитарност. Многи у Грузији су веровали да њихова земља стагнира и да су потребне радикалне промене.
Демонстранти су тих новембарских дана однели победу, Шеварднадзе је поднео оставку, а на председничким изборима је победио Михаил Сакашвили, харизматични млади правник школован у САД, који је грађанима Грузије обећао окретање ка Западу и чланство у ЕУ и НАТО.
"Револуција ружа", како су догађаји из новембра 2003. касније постали познати, препозната је као једна од првих обојених револуција, у којој је кључну улогу одиграла је организација "Кмара", формирана по моделу српског "Отпора" и финансирана од стране Фондације за отворено друштво Џорџа Сороша.
Ситуација у Грузији данас у великој мери подсећа на 2003. годину: масовни протести против владе организовани од стране НВО, критике из Европске уније и САД и оптужбе да државу воде "руски агенти" поново су свеприсутни.
У читаву збрку је, ако је вероватни наводима грузијских безбедносних служби, умешана и српска невладина организација КАНВАС, коју су основали Слободан Ђиновић и Срђа Поповић са циљем, како је наведено на сајту те НВО, "залагања за употребу ненасилног отпора у унапређењу људских права и демократија".
Да ли би актуелни протести могли да се окончају на исти начин као и они пре двадесет година, и да ли Грузију чека још једна "Револуција ружа"? Многи фактори указују да би то могло да се догоди.
Ескалација кризе изазване контроверзним законом
Окидач најновијих протеста у Грузији била је одлука владајуће стране Грузијски сан од 3. априла да поново покрене процедуру за усвајање Закона о транспарентности и страном утицају, који је колоквијално познат као "закон о страним агентима".
У складу са тим прописом, све невладине организације које примају више од 20 одсто финансијских средстава из иностранства морају да се региструју као "агенти страног утицаја".
Критичари власти су тај предлог пежоративно назвали "руски закон", алудирајући на сличан пропис који је у Русији на снази од 2012. године. Међутим, мало код од њих помиње да закон готово идентичног имена постоји и у САД, и то још од 1938. године, као и да се усвајање таквог прописа разматра и у Европској унији.
Реч је о другом покушају грузијских власти да усвоје тај закон, пошто је први пропао у марту прошле године – када је Грузијски сан био приморан да одустане од усвајања прописа под притиском јавности.
Тадашњи протести су добили подршку како опозиције и невладиног сектора, тако и председнице Грузије Саломе Зурабишвили, која је на ту функцију изабрана уз подршку Грузијског сна, али са којим се у међувремену разишла.
Политичка криза се, међутим, није стишала, а Служба државне безбедности Грузије су у септембру 2023. оптужиле опозицију да, у сарадњи са украјинским службама и грузијским борцима у тој земљи, желе да изведу државни удар у Тбилисију.
Као главни завереници идентификовани су Гиорги Лорткипанидзе, заменик украјинске војне контраобавештајне агенције и некадашњи заменик грузијског министра одбране, и Мамука Мамулашвили, грузијски официр, ветеран ратова у Абхазији, Чеченији и Јужној Осетији и командант Грузијске легије, која од 2014. ратује у Украјини.
Верује се да су они блиски Михаилу Сакашвилију, који се налази у затору због оптужби за корупцију. Сакашвили је, иначе, држављанин Украјине, а Кијев је у више наврата позвао на његово ослобађање.
Грузијске власти не одустају од закона
Међутим, за разлику од прошле године, грузијске власти данас делују далеко одлучније у својим напорима. Не обазирући се на уличне протесте, парламентарна већина је закон изгласала 1. маја, иако је председница Зарубашвили запретила да ће на њега ставити вето.
САД и ЕУ су, такође, спремно дочекали кризу у Грузији, против чијих власти је почела оштра дипломатска офанзива.
Портпарол Стејт департмента Метју Милер рекао је да Грузија "ризикује своје чланство у Европској унији и НАТО-у због антизападне реторике и закона о страним агентима", уз коментар да "Вашингтон већ 32 године помаже грузијској економији, а као одговор Тбилиси погрешно оцењује ту сарадњу и подрива фундаменталне односе са САД".
Грузијске власти су критиковали и специјални саветник Стејт департмента Дерек Шоле, као и помоћник државног секретара САД Џејмс О'Брајен. Премијер Иракли Кобахидзе је, међутим, остао непоколебљив, критикујући Шолеа и САД због "подршке покушајима револуције" у Грузији, истовремено изражавајући забринутост због "бруталног гушење студентских протеста у Њујорку".
Кобахидзе је, такође, отказао најављену посету Вашингтону након што је америчка страна поставила услов да се у парламенту обустави расправа о нацрту закона о страним агентима.
Лидер парламентарне групе Грузијског сна Иракли Кадагишвили у међувремену је оптужио демонстранте да због чињенице да протести губе маха планирају ескалацију насиља која би довела до рушење владе.
Напади на Тбилиси су стигли и из ЕУ, где је Европски парламент је усвојио резолуцију којом се од Комисије тражи да "преиспита" безвизни режим са том земљом, као и да отварање преговора о чланству услови укидањем спорног закона. Група европосланика (међу којима је и Виола фон Крамон) затражила је да се Грузији суспендује статус кандидата за чланство у Унији.
Грузија између Истока и Запада
У западним медијима је такође почела прилично оштра кампања против Бидзине Иванишвилија, грузијског милијардера и незваничног лидера те државе. Иако званично не обавља ниједну државну функцију, Иванишвили, који је основао партију Грузијски сан 2012. године, већ више од деценије важи за човека који заправо вуче конце у Грузији.
Њега данас оптужују да је "последњи грузијски олигарх" и "руски човек" који жели да "врати Грузију у челични загрљај Москве", иако се његова партија залаже за чланство Грузије у НАТО-у и Европској унији.
Грузијски сан је на власт у Грузији дошао 2012. године, након победе над Сакашвилијевим Уједињеним националним покретом на парламентарним изборима.
Иако је та партија задржала Грузију на прозападном курсу на коме се та земља налази од 2003. године, Иванишвили је тежио да поправи односе са Русијом, са којом је Грузија водила краћи оружани сукоб око Јужне Осетије у августу 2008. године.
Након почетка војне операције у Украјини 2022. године Грузија је пружила дипломатску подршку Кијеву, гласајући за више десетина резолуција у којима се осуђује СВО, али је одбила да уведе санкције Москви, због чега се није нашла на руској листи непријатељских држава.
Русија је декретом председника Владимира Путина у мају 2023. укинула визе за грађане Грузије, а недуго затим је укинута и забрана директних летова између две земље, која је била на снази од 2019. године.
У западним престоницама му такву политику, очигледно, нису опростили.