Свет
Руски поглед на изборе у Северној Македонији: Повратак конзервативаца
Мало је вероватна радикална промена курса државе, али, с обзиром на свеопште опадање евроатлантизма на читавом Балкану и имајући у виду ставове македонске дијаспоре, која не подржава промену имена земље, уз јачање позиција Кине, Русије и мултиполарне осовине, то ће играти одређену улогу у доношењу одлука у Скопљу
Гордана Силјановска Давкова изабрана је у другом изборном кругу за председницу Северне Македоније са 561.000 гласова, у односу на њеног противкандидата Стева Пендаровског, који је освојио 251.899 гласова, пише сајт "Катехон".
У недељу, 12. маја, Силјановска Даковка је положила заклетву као шефица државе. Значајно је да је током полагања заклетве нова председница користила само реч "Македонија", без помињања речи "Северна", што је довело до дипломатског инцидента са Грчком: грчка амбасадорка Софија Филипиду напустила је церемонију инаугурације.
Силјановска Давкова је позната је по свом непомирљивом ставу у односу на Преспански споразум, према којем је 2018. године постигнут договор две државе о новом имену земље – Северна Македонија. Држава се до тада звала Бивша Југословенска Република Македонија, док се интерно користио назив Македонија, чему су се грчке власти противиле, пошто постоји покрајина у Грчкој која носи ово име.
Прозападни аналитичари очекују да се настави евроатлантски курс земље, истовремено страхујући да би избор Силјановске Давкове могао да означи окретање ка Русији и скретање са евроатлантског пута.
Коалиција ВМРО-ДПМНЕ је неко време одолевала притиску ЕУ и НАТО-а. Ипак, суочена са обојеном револуцијом, коју је спонзорисао Џорџ Сорош, није успела да задржи власт. Премијер је постао Зоран Заев, који је направио значајне уступке и ЕУ и Грчкој, укључујући и званичну промену имена државе.
У време обојене револуције, Запад и либерални политичари, уз подршку њихових тајних служби, оптуживали су ВМРО-ДПМНЕ, на челу са Николом Груевским, за разне преступе и везе са криминалним светом.
Наредне владе Македоније су само делимично управљале земљом, јер нису биле у стању да се у потпуности одупру неформалним центрима моћи. Груевски је од 2018. године у Мађарској, где је добио политички азил.
Угледање на суседне земље које пружају отпор
Прозападни кругови оптужују медије који подржавају ВМРО-ДПМНЕ да добијају средства из Мађарске. Идеолошка основа ове странке је остала непромењена од времена Груевског све до данас. Улазак Македоније у НАТО, промена Устава у корист Албанаца и промена имена у Северна Македонија десили су се супротно жељама ВМРО-ДПМНЕ. Прозападни аналитичари се сада плаше да би сада могло да дође до краја процеса евроатлантских интеграција.
Није нимало извесно да ће под новом владом земља започети раскид са НАТО-ом и напуштања европских интеграција. Треба напоменути да је ЕУ обећала Македонији много бржи процес пријема. Ипак, вероватније је да ће Брисел и даље држати Македонце пред вратима ЕУ, приморавајући их да пристају на разне споразуме, укључујући и ЛГБТ пропаганду и подршку мигрантима.
Ипак, постоје шанса да би Северна Македонија могла да се угледа на суседне земље, које дају пример упорног отпора.
Србија наставља да се одупире притисцима Запада, посебно по питању Косова и Метохије. Недавна посета кинеског лидера Си Ђинпинга показала је да Александар Вучић не намерава да мења досадашњи курс. Република Српска такође заузима сличну, проруску позицију.
Наравно, све ово може изгледати безначајно у поређењу са тежином ЕУ и САД. Али, с обзиром на свеопште опадање евроатлантизма на Балкану и узимајући ставове македонске дијаспоре, која не подржава промену имена земље, уз јачање позиција Кине, Русије и мултиполарне осовине, то ће играти одређену улогу у доношењу одлука у Скопљу.
