Свет
РТ Балкан анализа: Ко ће победити у трговинском рату САД и Кине?
Одлука Бајденове администрације да уведе царине на читав низ кинеског производа представља нови корак у ескалацији трговинског рата две водеће светске економије
Америчко-кинески трговински рат поново је распламсан након што је председник САД Џозеф Бајден најавио нове, ригорозне царине на поједине производе који се увозе из Кине.
Почевши од ове године, Бајден ће учетворостручити тарифе на кинеска електрична возила, са 25 на 100 одсто. Увозна такса на кинеске соларне ћелије ће се удвостручити, са 25 на 50 одсто, док ће царине на део кинеског челика и алуминијума бити повећане више од три пута, са данашњих 7,5 одсто на 25 одсто.
Најављено је и утростручавање царина за литијум-јонске батерије за електрична возила и литијумске батерије за друге намене. Почевши од 2025. године, царине на увезене кинеске полупроводнике ће скочити са 25 на 50 одсто.
Царине ће први пут бити уведене и на медицински материјал из Кине, укључујући бризгалице, игле и гумене рукавице.
Бајден је током објаве нових царина јуче Кину оптужио да "вара" у међународној трговини, као и да својом политиком субвенција "наноси штету" остатку света.
"Кина је у великој мери субвенционисала све ове производе, подстичући кинеске компаније да производе много више него што остатак света може да апсорбује, а затим избацујући вишак производа на тржишта по неправедно ниским ценама", рекао је амерички председник.
Пекинг је оштро реаговао на одлуку америчке админситрације, позивајући је да укине нове царине, али и наглашавајући да ће предузети контрамере ако до тога не дође.
"Ескалација тарифа из Одељка 301 од стране САД је у супротности са обећањима председника Бајдена да неће сузбијати или обуздавати развој Кине и да неће тежити (економском) раздвајању од Кине", саопштили су из кинеског Министарства трговине.
Америчка министарка финансија Џенет Јелен такође је оптужила Кину да својим субвенцијама покушава да потопи конкуренцију, док је кинеска агенција Синхуа те тврдње назвала "неоснованим".
Нова фаза трговинског рата
Америчке царине представљају најновију ескалацију у трговинском рату између САД и Кине, који у мањем или већем интензитету траје од када је Бајденов претходник у Белој кући Доналд Трамп увео прве мере против кинеског увоза почетком 2018. године.
Трамп је током председничке кампање 2016. године обећао да ће се обрачунати са "неправедним кинеским трговинским праксама", као и да ће смањити дефицит САД у трговини са том земљом. Међутим, трговински дефицит је наставио да расте, а већина економиста се слаже да његове царине на кинески увоз нису дале очекиване резултате.
Демократе су тада оштро критиковале Трампа, тврдећи да његове царине америчкој привреди наносе више штете него користи.
Један од критичара био је и Џозеф Бајден, који је 2019. године рекао да "сваки бруцош на студијама економије зна да ће амерички грађани, а не Кина, платити цену тарифа".
Очигледно да Бајден у свом тему нема бруцоша са економије, пошто је након доласка на власт 2021. године мање-више наставио са политиком свог претходника када је реч о трговини са Кином.
Амерички економисти, међутим, нису импресионирани Бајденовим царинама. "Оне неће решити проблем, то је само представа", рекао је професор на Универзитету Калифорније Кристофер Танг за Ен-Би-Си, додајући да су је њихов примарни циљ мобилизација бирача пред председничке изборе.
Да је антикинеска трговинска политика једна од ретких ствари које уједињују републиканце и демократе показује и најава Доналда Трампа да ће, ако победи на изборима, увести царине "од 60 одсто, можда и више" на кинески увоз.
У томе се слажу и саговорници РТ Балкан, који истичу да у политици Трампа и Бајдена постоји континуитет, као и да је актуелна администрација додатно заоштрила односе.
"Да, постоји континуитет отпочињања трговинског рата са Кином. Међутим, ова администрација га је додатно заоштрила. Она кажњава компаније из Кине и врши притисак на Брисел да се придружи мерама против Кине", истиче аналитичар Бранко Павловић.
Са њим се слаже и професорка Факултета политичких наука Драгана Митровић, која такође наглашава да су мере против Кине последњих година додатно заоштрене.
Како ће Кина одговорити?
Кинеско министарство спољних послова објавило је да ће та земља предузети "све неопходне мере" како би заштитила легитимна права и интересе Кине, али није прецизирала које контрамере би Пекинг могао да уведе.
Бранко Павловић истиче да Кина за сада одговара суздржано, са благим контрамерама, упозоравајући да Америка прича да не жели сукоб али интензивно ради све супротно од онога што званичници говоре.
"Они упозоравају да то не може да иде у бескрај. Верујем да ће Кина бити суздржана до избора у Америци, а онда треба очекивати контрамере", сматра он.
Драгана Митровић такође верује да ће Кина делимично одговорити контрамерама, али да са друге стране неће одустати од тога да њене корпорације буду присутне на америчком тржишту.
Како ће Европа реаговати?
Европске државе, по свој прилици, нису одушевљене заоштравањем трговинског рата САД и Кине, а Брисел ће бити под све већим притиском из Вашингтона да уведе сличне мере против Пекинга.
Италијански министар економије Ђанкарло Ђорђети јуче је изјавио да је "свет какав смо познавали готов", те да је у току "трговински рат који осликава геополитичке тензије". Он је додао да Европа мора да изгради сопствену улогу у том сценарију.
Кинески председник Си Ђинпинг се током прошлонедељне посете Француској састао са председником Емануелом Макроном, али и председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен, а главна тема били су трговински односи двеју страна. О томе су кинески званичници разговарали и са немачким канцеларом Олафом Шолцом током његове посете Пекингу прошлог месеца.
"Европске државе ће реаговати различито на трговински рат. Пекинг ради на томе да Немачку и Француску доведе у позицију да су њихову привредници на страни сарадње са Кином, чиме би им се отежало праћење америчке политике", сматра Бранко Павловић.
Он додаје да Кина на тај начин жели да "парираја Бриселу, који је у рукама САД".
"САД имају утицај и на Немачку и на Француску, али ту ипак постоји отпор трговинском рату против Кине", истиче он.
Драгана Митровић наглашава да је ЕУ већ увела поједине инспекције поступке против кинеских компанија које отежавају трговину: "Они се нису усудили да уведу толико отворене мере као Американци, али и ЕУ иде у правцу конфронтација са САД."
Да ли је Америка прешла Рубикон?
Нове царинске мере које је увела актуелна америчка администрација, али и Трампове најаве да би могао да настави са истом праксом из свог првог мандата, указују да релаксирање трговинских односа две највеће светске економије није извесно.
Напротив, вероватно је да ће трговински ратови постати нова нормалност.
Бранко Павловић сматра да се свет већ поделио на блокове, као и да су амерички званичници свесни да више не могу да буду сила која ће владати светом, те да због тога улазе у конфронтацију са Кином.
"Улазимо у период све директне конфронтације. То није толико класична блоковска подела колико ослобађање света од америчке хегемоније – и то се дешава на свим пољима. Улазимо у период расплета, краја неоколонијалног система који је постојао од краја Хладног рата", истиче он.
Драгана Митровић, с друге стране, наглашава да потпуно раскидање трговинских односа САД и Кине није могуће.
"Није и неће бити могуће. САД нису способне за то ако нису спремни на велике ломове и штету по сопствену привреду. У Кини послује преко 60.000 америчких фирми које ће бити против тога. Али да је у току отворена конфронтација, то је неспорно", закључује она.
