Сједињене Америчке Државе, које су биле досадашњи светски хегемон, немају појма шта их чека: Кина је наставила да се отворено меша у архитектуру глобалног светског поретка, не бринући о низу америчких санкција и о могућем колапсу међународног финансијског система, пише бразилски аналитичар Пепе Ексобар за сајт "Крејдл".
Министар спољних послова Ванг Ји и председник Си Ђинпинг су прошле недеље дочекали америчког државног секретара Ентонија Блинкена и његову листу захтева у Пекингу као мало више од досадног комарца. Ванг је нагласио да је забринутост Техерана оправдана: Иран се брани од израелског кршења Бечке конвенције, који је означио напад на ирански конзулат у Дамаску.
У Савету безбедности УН, Кина отворено доводи у питање не само државни терористички напад на Северни ток 1 и 2, већ и америчко-израелско блокирање палестинске одлуке о признавању Палестине. Штавише, Пекинг, баш као и Москва, угошћује палестинске политичке фракције, у напору да их уједини.
Само два дана пре него што је Москва прославила Дан победе и завршетак Великог отаџбинског рата, Си је слетео у Београд како би подсетио цео свет на 25. годишњицу америчког бомбардовања кинеске амбасаде САД.
Русија је, у међувремену, обезбедила платформу за Агенцију УН за помоћ палестинским избеглицама (УНРВА), како би објаснила високим представницима БРИКС-а катаклизму која се дешава у Гази.
Укратко, озбиљни политички послови се већ воде ван корумпираног система Уједињених нација, које се управо распадају.
Још један кључни пример БРИКС-а као нових УН: председавајући руског Савета безбедности Николај Патрушев састао се у Санкт Петербургу са својим кинеским колегом Чен Венћингом, на маргинама 12. Међународног безбедносног самита, који је окупио преко 100 земаља, укључујући и шефове безбедности БРИКС-а.
Осовина Москве, Пекинга и Техерана
Али кључна раскрсница ових протеклих дана био је одбрамбени самит Шангајске организације за сарадњу (ШОС) у Астани, у Казахстану. По први пут, нови кинески министар одбране Донг Јун састао се са руским колегом Сергејем Шојгуом да би истакао значај свеобухватног стратешког партнерства Русије и Кине.
Донг је нагласио "динамичну природу кинеско-руске војне сарадње", што је Шојгу допунио, рекавши да она "поставља нови модел међудржавних односа", заснован на "међусобном поштовању и заједничким стратешким интересима."
Обраћајући се скупштини ШОС-а, Шојгу је одлучно одбацио западну пропаганду о руској претњи НАТО-у.
На састанку министара одбране ШОС-а били су дословно сви, укључујући Индију, Иран, Пакистан и Белорусију, као посматрача. Минск жарко жели да уђе у ШОС.
Стратешко партнерство Русије, Ирана и Кине наступило је потпуно усклађено. Осим што се Донг састао са Шојгуом, сусрео се и са иранским министром одбране, бригадним генералом Мухамедом Резом Аштијанијем, који је похвалио Пекинг због осуде израелског терористичког ваздушног напада на Дамаск.
Оно што се сада дешава између Пекинга и Техерана је реприза онога што је почело прошле године између Москве и Техерана, када је члан иранске делегације у посети Русији приметио да су се обе стране договориле о новом заједничком, високом нивоу односа између Русије и Ирана.
Morteza Nikoubazl/NurPhoto / Getty
У Астани, Донг није само позвао Аштијанија на безбедносну конференцију у Пекингу, већ је затражио и хитан прекид ватре у Гази.
Шојгу је, током сусрета са Аштијанијем, подсетио да је "заједничка борба против међународног тероризма у Сирији пример дугогодишњих пријатељских односа."
Руски министар одбране је изнео закључак: "Актуелна војно-политичка ситуација и претње нашим државама обавезују нас да заједнички приступимо изградњи праведног светског поретка, заснованог на једнакости свих у међународној заједници."
Донг је нагласио "динамичну" природу кинеско-руске војне сарадње, што је Шојгу допунио, рекавши да она "поставља нови модел међудржавних односа", заснован на "међусобном поштовању и заједничким стратешким интересима."
Успостављање параленог безбедносног поретка, мимо САД
Успостављање новог глобалног безбедносног поретка је у срцу планирања БРИКС-а, упоредо са дебатом о дедоларизацији. Све ово је анатема за Колективни запад, који није у стању да разуме испреплетено партнерство Русије, Ирана и Кине.
Ова интеракција се наставља. Руски председник Владимир Путин посетиће Пекинг 16. и 17 маја. Што се тиче Појаса Газе, позиције Русије, Ирана и Кине су потпуно сагласне: Израел је починио геноцид. Али за ЕУ и НАТО у целини ово није геноцид: блок подржава Израел, без обзира на све.
Након што је Иран заувек променио правила игре у Западној Азији, чак и не употребивши своје најбоље хиперсоничне ракете, кључно питање за глобалну већину је ко ће обуздати геноцид. Дипломатски извори наговештавају да ће Путин и Си о томе разговарати лицем у лице.
Као што примећује један кинески аналитичар: "Овог пута, варвари се суочавају са цивилизацијом која траје 5.000 година, наоружана Сун Цуовом вештином ратовања, Сијевом стратегијом `двоструке циркулације`, пројектом `Појас и пут`, БРИКС-ом, дигитализацијом јуана, неограниченој сарадњи Русије и Кине, најмоћнијом индустријом на свету, технолошком надмоћи и подршком Глобалног југа."
Све то против хегемона у опадању (САД), са својим геноцидним носачем авиона у Западној Азији (Израелом), који је потпуно измакао контроли.
Претње САД о избору између окончања руско-кинеског стратешког партнерства, или суочавања са санкционим цунамијем, ни најмање не утичу на Пекинг. Исто важи и за покушаје Вашингтона да спречи чланице БРИКС-а да одбаце амерички долар.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је сасвим јасно ставио до знања да су Москва и Пекинг готово стигли до тачке напуштања америчког долара у билатералној трговини. Крађа руске имовине од стране Колективног запада је постала крајња црвена линија за БРИКС, у коју све друге државе гледају са ужасом. Како је нагласио руски министар иностраних послова Сергеј Лавров 2021, ово је дефинитивно "неспособна империја".
Сада преостаје кључно питање: како ће Русија–Иран–Кина (РИЦ), као лидери БРИКС-а, чланице ШОС-а и истовремено три највеће "егзистенцијалне претње" хегемону, почну да примењују нову глобалну безбедносну архитектуру.
