Свет

Аналитичар Пепе Ескобар: Иран је нападом на Израел променио игру на западноазијској шаховској табли

Стратешки партнери Русија и Кина подржавају Техеран, а њихова улога у сукобу у Западној Азији ће само расти уколико САД не буду држале Израел под контролом
Аналитичар Пепе Ескобар: Иран је нападом на Израел променио игру на западноазијској шаховској таблиGetty © Morteza Nikoubazl/NurPhoto

Русија одржава контакт са иранским партнерима у вези са ситуацијом на Блиском истоку, што је 48 сати након удара Израела на ирански конзулат у Сирији потврдио заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков, пише бразилски аналитичар Пепе Ескобар за сајт "Крејдл".

Рјабков је изјавио: "Остајемо у сталном контакту са Ираном. У блиској будућности и унутар БРИКС-а ће почети детаљне расправе о читавом низу питања везаних за Блиски исток."

Детаљи разговора Русије са Ираном су остали тајни. Такође, Рјабков нас је подсетио да допуштање изарелских војних акција, које је у сржи блискоисточне политике Вашингтона, узрок нових трагедија ових народа.

Заправо, Рјабков, који је највиши дипломатски координатор Русије са БРИКС-ом, и то у години руског председавања овом мултиполарном организацијом, индиректно је поручио да Русија подржава Иран, који је у јануару постао пуноправни члан БРИКС-а.

Иранска ваздушна порука послата Израелу потврдила је то у пракси: њихови системи за навођење ракета користили су кинески сателитски навигациони систем "бејдоу", као и руски ГЛОНАСС систем.

Рјабковљеве изјаве о "сталном контакту", плус обавештајна сателитска навигација, потврђује дубоку сарадњу руско-кинеског стратешког партнерства и њиховог заједничког стратешког партнера - Ирана.

На основу огромног искуства, које је стечено у Украјини, додаје Ескобар, Москва је поуздано знала да ће Израел наставити са ескалацијом на Блиском истоку уколико Иран настави да показује само "стратешко стрпљење".

За претварање "стратешког стрпљења" у нову стратешку равнотежу требало је неко време, укључујући и сарадњу Ирана на високом нивоу са Русијом. На крају, остао је ризик да би се израелски напад на ирански конзулат у Дамаску могао показати као ремикс убиства надвојводе Франца Фердинанда из 1914.

Последице иранског узвратног напада на Израел

Техеран је успео да преокрене психолошке операције Запада, које су имале за циљ да га натерају на стратешки погрешан корак.

Корпус гарде исламске револуције (ИРГЦ) направио је још један бочни потез, заплењујући у близини Ормуског мореуза брод у власништву Израела. Овај маневар је много опаснији за западну економску кућу од карата од било каквог ограниченог удара на Израел у Западној Азији. Али, то се ипак догодило.

"За разлику од војске, специјализоване за убијање жена, деце и стараца и бомбардовање болница, џамија, школа, универзитета и хуманитарних конвоја, ирански напад је циљао на кључне израелске војне локације, као што су ваздушне базе Неватим и Рамон у Негеву, и на обавештајни центар на окупираној Голанској висоравни. Сва три центра Тел Авив је користио у нападу на ирански конзулат", наводи Ескобар.

Америчка ватрена моћ је успела да обори већи део иранског роја од 185 беспилотних летелица "шехид-136", користећи све, од ваздушне одбране на бродовима до борбених авиона. Остатак је оборен изнад Јордана. Арапска улица никад неће заборавити издају "Малог краља" из Јордана.

Израелска ПВО је била засићена комбинованим нападима дроновима и балистичким ракетама. Израел је званично пријавио девет успешних погодака. Сви погоци су циљали високо релевантне војне циљеве.

Израел је платио високу цену овог напада. Вишеслојно пресретање коштало га је најмање 1,35 милијарди долара, док ирански војни извори процењују трошкове напада на свега 35 милиона долара, што је само 2,5 одсто од трошкова које је имао Тел Авив.

Шта се променило у Западној Азији

Ирану је требало само неколико сати да се његово стратешко стрпљење претвори у озбиљно одвраћање. Тако је успео да из корена промени игру на читавој западноазијској шаховској табли.

Када би Израел покренуо прави врући рат против Ирана, не би више постојао начин да Тел Авив пресретне стотине најсавременијих иранских пројектила, које Техеран у овом нападу није користио. Без Пентагоновог кишобрана, израелска одбрана је једноставно неодржива.

Биће фасцинантно видети које ће лекције Москва извући из ове акције Техерана.

Што се тиче САД, рат у Западној Азији, који овог пута нису саме покренуле, уопште им није у интересу.

Овакав рат би могао да астрономски подигне цене нафте на ниво који би срушио светску финансијску структуру. Банкарски систем САД могао би да се сруши на сличан начин уколико цена нафте порасте на 900 долара по барелу.

Није ни чудо што је Бајденова администрација, неколико дана пре иранског одговора, махнито молила Пекинг, Ријад и Анкару да смире Техеран. Иранци би се можда чак и сложили, да је Савет безбедности УН увео трајни прекид ватре у Гази. Али, Вашингтон је остао нем на то.

Начелник Генералштаба иранских оружаних снага Мухамед Багери прешао је право на ствар: "Преко амбасаде Швајцарске пренели смо поруку САД да ће америчке базе постати војни циљ ако буду коришћене у будућим агресивним акцијама ционистичког режима. Ми ћемо то сматрати агресијом и поступићемо у складу са тим."

Америчке страхове потврдио је бивши аналитичар Пентагона Мајкл Малуф: "Имамо око 35 база које окружују Иран. Оне су сада постале рањиве. Сада ове базе постају америчка Ахилова пета."

Како ће се САД и Израел прилагодити новој реалности одвраћања?

Иран је самостално лансирао на стотине дронова и пројектила на Израел, а то је подвиг који се управо слави широм исламског света. Посебно у оним арапским земљама са оронулим монархијама, које настављају да тргују са Израелом преко лешева мртвих Палестинаца у Појасу Газе, наводи Ескобар.

image