Погибија актуелног председника би у свакој држави представљала политички шок.
Међутим, трагична смрт иранског председника Ебрахима Раисија у паду хеликоптера могла би да има изузетно значајне последице, како за ту државу, тако и за читав регион.
Тензије на Блиском истоку су повишене након напада Хамаса на Израел 7. октобра прошле године, као и накнадног рата у Појасу Газе. Сукоб јеврејске државе и проиранских група у Палестини, Либану и Црвеном мору индиректно је увело Техеран у конфликт, а две стране су средином априла размениле неколико ракетних удара и удара дроновима.
За разлику од већине држава света, ирански председник није и шеф државе – та титула припада врховном вођи, у чијим рукама се налази и највећа политичка моћ. Ирански председник се, с друге стране, може упоредити са функцијом премијера, пошто је он задужен за формирање владе.
"То је условно речено функција број два у државној хијерархији. Али треба знати да Исламска Република има један доста разуђен политички систем, као и да има доста чврсте уставне одреднице кад се тиче и поделе власти. Тамо је парламент веома жива институција, са жестоким расправама. Постоје бар две велике фракције, конзервативци и реформисти", објашњава за РТ Балкан спољнополитички аналитичар Борислав Коркоделовић.
Он додаје да су два главна задатка иранског председника и владе вођење економске политике, као и спровођење спољне политике. Први задатак је значајно отежан америчким санкцијама, под којима се Иран налази још од револуције 1979. године.
Када је реч о спољној политици, Раисијев главни задатак је био поправљање односа са земљама у окружењу. "Ту је имао имао доста више успеха. Он и министар спољних послова Абдолахијан су увели државу у БРИКС, ШОС, а ојачани су и односи са Кином, Русијом…", наводи Коркоделовић.
Раисијев мандат је у великој мери обележило окретање Ирана "ка истоку", до ког је дошло након што је тадашњи председник Доналд Трамп 2018. године једнострано повукао САД из нуклеарном споразума, који је постигнут три године раније.
Борислав Коркоделовић верује да ће тај спољнополитички курс опстати и након Раисијеве смрти, пре свега због улоге ајатолаха Алија Хамнеха.
"Мислим да у догледно време неће бити промена на спољнополитичком плану, поготово зато што су главни савезници Техерана Москва и Пекинг. Таква политика ће се наставити и у будућности", истиче он.
Ко би могао да наследи Раисија
По препоруци иранске изборне комисије, Савет старатеља је одлучио да ће ванредни председнички избори у Ирану бити одржани 28. јуна. Како би могли да постану званични кандидати, претенденти на председничку функцију прво морају да добију одобрење Савета, који је близак врховном вођу Алију Хамнеју.
Коркоделовић наводи да је политички живот у Ирану је поприлично развијен, за разлику од представа које се формирају на Западу, као и да ће бити жестоког такмичења међу кандидатима, али да ће се то одвијати у оквирима те исламске демократије.
Функцију председника ће до избора вршити доскорашњи први потпредседник Мохамед Мохбер, који би могао да буде једна од кандидата.
Реч је о технократи и некадашњем директору једног великом државног конгломерата, који је на своју доскорашњу функцију дошао по Хамнејевој препоруци. Међутим, сматра се да он не ужива поверење људи блиских Раисију, што би могло да представља препреку за његову кандидатуру.
Међу озбиљним кандидатима налазе се и Саид Џалили, конзервативни политичар и некадашњи главни преговарач за нуклеарна питања који заступа изразито антиамеричке ставове, као и Мердад Базрпаш, амбициозни министар инфраструктуре који је обављао важне функције и за време некадашњег председника Махмуда Ахмединеџада.
Међутим, као водећи кандидат профилисао се Мохамед Багер Калибаф, председник иранског парламента и некадашњи градоначелник Техерана. Реч је о Раисивејом политичком ривалу који је током мандата на челу иранске престонице (2005-2013) стекао имиџ ефективног и прагматичног политичара, који ужива популарност у народу.
"Калибаф припада конзервативној фракцији, реч је о искусном политичару који је био учесник иранско-ирачког рата. Он је био и официр Исламске гарде, што је значајан плус. Ако би се томе додала подршка врховног вође, он би могао да буде најозбиљнији кандидат", сматра Коркоделовић.
Како ће Раисијева смрт утицати на избор новог врховног вође
Прерана смрт Ебрахима Раисија можда је и значајнија због последица које би могла да има на избор новог врховног вође. Актуелни ирански лидер ајатолах Хамнеј, који се на тој функцији налази од 1989, има већ пуних 85 година, те би у случају његове смрти најважнија политичка функција у држави остала упражњена.
Функција врховног вође је најзначајнија политичка функција у Ирану, а његов мандат траје до краја живота. Иран је од Исламске револуције имао само двојицу врховних вођа: предводника револуције ајатолаха Хомеинија и његовој наследника Алија Хамнеја.
Раиси је важио за једног он најозбиљнијих, ако не и најозбиљнијег кандидата да наследи актуелног врховног вођу.
"Раиси је интересантан зато што он наводно вуче порекло од пророка Мухамеда, што је било значајно за његову каријеру. Занимљиво да је он из Машада, на далеком истоку Ирана, који је велико светилиште, али и велико упориште конзервативаца. Раиси је прво завршио теологију и право, његов отац је био свештеник, а његов таст је предводник молитви петком у једној од највећих џамија у Машаду, што се посебно цени", објашњава Коркоделовић.
Након Раисијеве смрти, водећи кандидат постао је Хамнејев педесетчетворогодишњи син Моџтаба, за ког се верује да је један од најближих сарадника свог оца. Међутим, он до сада није обављао ниједну јавну функцију и нема изграђен имиџ у народу, што би могло негативно да се одрази на његове шансе.
Такође, уколико актуелног врховног вођу могао да замени његов син, то би могло да изгледа превише "монархистички", што ће Савет експерата – тело задужено за избор новог иранског лидера – несумњиво узети у обзир.
Трагична смрт иранског председника не би требало да има непосредне негативне последице по стабилност Ирана. Нажалост, ово није први пут да је председник те земље страдао током свог мандата, пошто је Мохамед Али Раџај 1981. године убијен у терористичком нападу, свега неколико недеља након преузимања председничке функције.
Међутим, прерани одлазак Раисија могао би да у најмању руку отежа избор новог иранског врховног вође, када год то буде дошло на дневни ред.