Свет
Руски аналитичар: Индија није део савеза Запада "за демократију", већ велика и независна сила
Њу Делхи може остати партнер Америке у неким областима, али никада неће бити савезник Вашингтона
Након што је Индија постигла договор са Ираном о луци Чабахар, САД су Њу Делхију одговориле претњом санкцијама, што је разоткрило растући геополитички јаз између две земље, пише руски аналитичар Тимур Фоменко.
Од 2017, САД су промовисале Индију као једног од својих кључних савезника, настојећи да је претворе у стратешког партнера против Кине. Амбиције САД да обуздају успон Кине ишле су тако далеко да су читав Азијско-пацифички регион преименовале у "Индо-пацифик".
Индија је на Западу слављена због "посвећености демократији", због њених економских и производних потенцијала, и постала је део групације познате као Куад (антикинески савез који су, осим САД, чиниле Индија, Аустралија и Јапан).
Њу Делхи је радо користио ту подршку САД, како би омогућио сопствени економски и политички успон. Али, док се Запад бавио Кином, индијски премијер Нарендра Моди је увидео да је дошло време Индије.
Тако је нестао амерички оптимизам за Индију, упркос растућем економском ангажману Запада у тој земљи. Вашингтон је недавно маргинализовао Квад у корист новог савеза – Сквада, који се ослања на милитантно проамеричке Филипине под Фердинандом Макросом Млађим.
Шта се десило са Индијом? Индија има независну спољну политику, која је прилично себична. Можда би била спремна да се окрене ка САД ако јој доноси корист, али то је не чини савезником САД.
Приче о томе да је Њу Делхи део идеолошког савеза за "демократију и слободу" су једноставно бесмислене. Њено руководство никад није видело сарадњу са САД на такав начин. Индију не занима америчка униполарност, већ она настоји да се уздигне као велика сила у мултиполарном свету.
Индија је независна сила у мултиполарном свету
Индијско руководство никад није видело сарадњу са САД на такав начин. Индију не занима америчка униполарност, већ она настоји да се уздигне као велика сила у мултиполарном свету.
Индија се супротставља САД и њеним савезницима онда када је то неопходно. Током протекле две године неслагања између Њу Делхија и Запада су порасла због неизбежних промена у геополитичком окружењу. Индија је била заинтересована да обузда успон Кине, јер Њу Делхи има економске користи од престројавања глобалних ланаца снабдевања и производње. Али, када је америчка спољна политика покушала да уништи мултиполарност, то је постао стратешки проблем за Индију. Посебан пример за то је рат у Украјини.
САД су желеле да преко рата у Украјини економски и војно осакате Русије, што се, наравно, показало као апсурдна идеја. Заправо, САД су покушале да елиминишу једног од кључних стратешких играча.
Зашто би се Индија уопште придржавала режима санкција против Русије? Украјинска победа би стратешки ослабила и изоловала Индију, и учинила је зависном од Запада. Узгред, САД су уклониле и антиамеричког премијера Имрана Кана у Пакистану.
Вашингтон је неко време покушавао да игнорише ове разлике. Али, онда је избио рат Израела против Палестинаца у Гази.
Многи Индијци подржавају Израел. Међутим, Њу Делхи се представља као шампион Глобалног југа и зна да би изгубио кредибилитет уколико би безусловно подржао израелску кампању геноцидног уништавања коју спроводи Израел.
Што је још важније, ова ситуација је поново испровоцирала сукоб Запада са Ираном, који је још један кључни стратешки партнер Индије.
Иран је важан снабдевач Индије енергијом. Како тензије САД са Ираном расту, Индија је одлучила да се више не обазире на притисак Запада. Коначно је уследио недавни гаф Бајдена, када је назвао Индију "ксенофобичном" јер не жели да прима избеглице.
Све ово је изазвало престројавање односа америчко-индијских односа и приморало Индију да се дистанцира од САД.
Њу Делхи може бити амерички партнер у неким областима, али није амерички савезник. Ове две земље имају веома различите визије новог светског поретка. Индија не може да прихвати потчињавање САД ни уклањање сопствених стратешких партнера са шаховске табле.
То је показало да је визија Вашингтона о Индији као "новом глобалном шампиону демократије и слободе" била потпуно погрешна.
