Александар Дугин: Индија је нови глобални центар, расте брже од САД и Кине

На изненађење многих, Индија се тренутно може похвалити најбрже растућом економијом на свету, јер је током 2023. године БДП земље порастао за 8,4 одсто, што значи да би до 2030-их могла надмашити САД, па чак и Кину, пише руски геополитичар Александар Дугин за сајт "Геополитика".

Индија је данас водећа сила у демографији и ИТ сектору. Индијска дијаспора контролише значајан део Силицијумске долине, а премијер Британије је Риши Сунак, који је етнички Индијац, иако са либерално-глобалистичким ставовима.

Занимљиво, истакнути конзервативни политичар у Републиканској партији, упорни Трампов присталица индијског порекла Вивек Рамасвами, представља потпуну идеолошку антитезу Сунаку.

У сваком случају, Индијци напредују.

Сведоци смо настајања потпуно новог феномена: појаве новог глобалног центра. Индија ове успехе углавном дугује заокрету у политици који се поклопио са доласком на власт конзервативне Баратија јаната (БЈП) или Индијске народне партије, која данас представља највећу странку у земљи.

Модерну Индију је основала друга странка, левичарски и прогресивни Индијски национални конгрес (ИНЦ).

Леонид Савин: Растућа моћ Индије Нарендре Модија

Међутим, иако се Индија ослободила колонијализма, она је остала чланица постколонијалног британског Комонвелта и чврсто се придржавала правила "демократије". ИНЦ се поносио остварењем политичке независности од Британије, али је наставио да опонаша друштвено-политичке, економске и културне парадигме Запада.

Неподељена или Велика Индија

По први пут, монопол Националног конгреса на власт у Индији доведен је у питање победом алтернативне десничарско-конзервативне странке БЈП на изборима 1996.

Нарендра Моди је постао премијер 2014. Према аналитичарима, Моди ће вероватно остати на функцији и након избора 2024, који су започели 19. априла, а завршиће се 1. јуна.

Владавина БЈП и Модијева лична политичка харизма су из темеља променили Индију. Занимљиво је да је званично име Индије током његовог мандата промењено у Бхарат. Ово је један од знакова да се Моди ослања на потпуно другачију идеологију од идеологије Индијског националног конгреса.

У индијској борби за независност од Британаца постојала су два главна приступа: један је био пацифистички, који је оличавао Махатма Ганди, а заговарао је ненасилни отпор. Други је био милитантнији и бескомпромиснији, а представљале су га личности као што је индијски традиционалиста Бал Гангадар Тилак.

Пошто су Британци напустили Индију, они су поверили власт ИНЦ. Претходно су одвојили територије насељене муслиманима, Пакистан и Бангладеш, као и Шри Ланку, Бутан и Непал. ИНЦ је требало да задржи Индију унутар англосаксонске сфере утицаја и да је води путем модернизације и вестернизације. На тај начин, Британија је задржала неки облик колонијалне контроле.

Насупрот томе, главни противници ИНЦ су веровали да Индија није само обична земља или бивша колонија, већ веома моћна и посебна цивилизација. Данас овај концепт називамо "цивилизацијском државом".

Тако је рођена "Акханд Бхарат": Неподељена или Велика Индија.

Деколонизација индијског ума

Нарендра Моди је 2022. године за свој главни циљ прогласио "деколонизацију индијског ума". Пред нашим очима се појављује права конзервативна Индија, ведска цивилизацијска држава и велика Индија, која је крочила путем пуног суверенитета.

Само површан посматрач у овом може видети контрадикцију. Индија се геополитички повезује са САД и Израелом, и укључена је у ескалирајући гранични сукоб са Кином. Отуда и учешће Индије у неколико регионалних анти-кинеских блокова, као што је Квад (антикинески војни савез Аустралије, Индије, Јапана и САД).

Моди позива на реформу међународних институција: Обратите пажњу на потребе Глобалног југа

Односи Индије се погоршавају и са исламским светом, и унутар саме Индије и према Пакистану. Ако се индијски традиционалисти залажу за "деколонизацију индијског ума" која подразумева борбу против западне цивилизације, шта им може бити заједничко са САД?

Да бисмо разрешили ову двосмисленост, можемо погледати историју успона модерне Кине. Представници Америчког савета за спољне односе (ЦФР), посебно Хенри Кисинџер, током 70-их година су предложили партнерство САД са Кином против СССР-а.

Циљ је био да уништење социјалистичког, Источног блока. Кина је то искористила. За 40 година она се трансформисала од економског клијента САД у моћан независни пол, са којим САД сада воде трговински рат. Ескалирајућа питања око Тајвана сугеришу да би ова конфронтација ускоро могла ући у "врућу фазу".

Сада су исте глобалистичке снаге на Западу одлучиле да подрже Индију, овог пута против Кине. Моди је, имајући у виду кинеско искуство, усвојио ову стратегију. Као што је Кина користила глобализацију за своје циљеве, јачајући а не губећи суверенитет, тако ће деловати и велика Индија. За сада су пред Индијом, с обзиром на објективне реалности међународне политике, другачији циљеви: јачати своју моћ, подићи благостање своје огромне популације, проширити обим домаћег тржишта, војну моћ и технолошке потенцијале, а затим се, у погодном тренутку, појавити као потпуно независни и суверени пол.

Ову стратегију глобалисти добро разумеју. На пример, Џорџ Сорош и његова Фондација за отворено друштво, која се отворено бори против традиције, суверенитета и независних култура и друштава, објавили су рат Нарендри Модију и БЈП. Сорош не само да подржава опозициони ИНЦ, већ и активно подстиче друштвене и етничке сукобе у Индији.

Одлични односи Русије и Индије

Русија треба да препозна фундаменталне промене које се дешавају у Индији. Ово је потпуно другачија земља од оне са којом смо током совјетског периода имали прилично блиске односе. Да, Индијци гледају на Русе са великом љубављу и носталгијом. То се не односи само на левичаре, већ и на десничарске традиционалисте.

У овом случају, кључни фактор није инерција, већ схватање да се Русија и сама декларише као цивилизацијска држава, да је постала водећа сила у изградњи мултиполарног света и да тренутно пролази кроз сопствену "деколонизацију свести". Ако Индија има нека конфликтна питања, посебно у пограничним областима, са Кином, другом цивилизацијском државом и другим полом мултиполарног света, ништа слично не постоји са Русијом.

Уз то, не би требало да се приближавамо Индији жртвујући наше блиско стратешко партнерство са Кином. Напротив, ми смо витално заинтересовани за сређивање односа између ове две велике силе, јер сукоб између њих прижељкује Запад. Русија сада брани своје традиционалне вредности. Дакле, требало би разумети све оне који устају у одбрану својих вредности.

Индија улаже у енергетски сектор 67 милијарди долара

Тада ће енергетско партнерство, стратешки планови за транспортни коридор север-југ, процеси евроазијских интеграција, сарадња у високој технологији (при чему је Индија тренутно један од глобалних лидера) и финансијски сектор добити нову идеолошку димензију: традиционалисти ће се много боље разумети.