Свет
"Блумберг": Успон Сија и Трампа разоткрио све рањивости Европе
Између будућности са Трампом у Белој кући и садашњости у виду Си Ђинпинга, сада се одлучује да ли ЕУ може да осмисли сопствени приступ
Са могућим повратком Доналда Трампа у Белу кућу и све јачом Кином на чијем је челу Си Ђинпинг, рањива Европа се нашла пред проблемом - како утрти сопствени пут, и колико ће то да боли?
Истине ради, упркос свим причама о заједничкој историји и јединству у вези са Украјином, Сједињене Државе нису "ни поуздане ни доследне" када је у питању Европа која је, са друге стране, и сама подељена и не жели да смањи своје историјске зависности од кинеске трговине и америчке безбедности, пише "Блумберг".
Све ово је још видљивије са предстојећим изборима у САД који су показали да је Европска унија неспремна за повратак Трампа. Ни Бајденова администрација није била "шетња по парку" за ЕУ - од дебакла у Авганистану до закона о инфлацији који кошта ЕУ послова и инвестиција - али би други долазак Трампа донео огромну дозу непредвидљивости у свим аспектима трансатлантских веза, од трговине до безбедности.
Чак и пре избора, трговинске тензије тињају. Ванредне таксе од 100 одсто које је Бајденова администрација увела на кинеска електрична возила – као и друге на соларне панеле и батерије – не само да јасно показују где леже приоритети америчких бирача (није Украјина) већ врше притисак на ЕУ да реагује.
Европа би морала да схвати да слепо праћење америчких интереса (када је реч о Кини) није у њеном најбољем интересу, оцењује колумниста "Блумберга". Царине од 100 одсто могле би да подстакну скуп "раскид" за немачку економију чија трговина са Кином чини 25 одсто укупне размене Брисела и Пекинга.
Иако Европа жели неки "обрачун" са Кином, бар када је реч о електричним возилима, решење би могле да буду таксе ниже од америчких (на пример 25 одсто) и циљани подстицаји како би се подстакла "зелена" транзиција али не преко леђа купаца.
Али поделе су дубоке. Између будућности са Трампом у Белој кући и садашњости у виду Си Ђинпинга, сада се одлучује да ли ЕУ може да осмисли сопствени приступ.
Још је превише лако поделити и освојити блок у коме су Париз и Берлин подељени у погледу тога како да одговоре – Француска, са мањим ризиком од царина на аутомобиле од Немачке, заузима тврђи став. Резултат је политика која се доноси на другим местима, као што је холандско седиште добављача опреме за производњу чипова АСМЛ Холдинг.
Мање рањива Европа је вредна тога, али истина је да то неће бити ни лако ни јефтино. Баш као што је зависност Немачке од руског гаса на крају коштала ЕУ више од 100 милијарди евра током шест месеци, креирање убедљиве индустријске и одбрамбене политике уз истовремено улагање у климатску транзицију ће бити болно и подразумеваће разбијање више табуа о заједничком задуживању за трошење на паневропском, а не на националном нивоу, као што је фонд за одбрану од 100 милијарди евра.
