Свет
Леонид Савин: Како Милеи уништава Аргентину
Аргентина се под Милеијем преоријентисала на САД, које покушавају да врате утицај у региону, све се дешава у тренутку када се образује стабилна коалиција земаља, које се залажу за успостављање мултиполарног светског поретка
Хавијер Милеи, који је недавно изабран за председника Аргентине, наставља да води земљу у амбис, и то чини веома брзо, пише руски геополитичар Леонид Савин за сајт "Геополитика".
За почетак, Милеи је Аргентину вратио у дужничко ропство. У јануару 2024, извршни одбор Међународног монетарног фонда издвојио је 4,7 милијарди долара за Аргентину, а то је само део програма рефинансирања тешког укупно 44 милијарде долара.
ММФ жели да Аргентина до краја године повећа девизне резерве на 10 милијарди долара. Није јасно како ће то учинити, јер инфлација тренутно износи 300 одсто.
За скоро пет месеци председничког мандата, Милеи није успео у изгласавању ниједног од предложених закона, што доводи у питање "револуцију слободног тржишта", која је требало да спасе Аргентину из најгоре економске кризе у последње две деценије.
Милеи се суочио са снажним отпором аргентинског Конгреса, који он назива "пацовским гнездом" и "паразитима". Милеи је недавно гувернерима запретио да ће по њима "уринирати".
Једна од најоштријих мера новог председника била је идеја о приватизацији државних медијских кућа. У фебруару 2024, предузео је компликован правни маневар, када је именовао адвокате да "надгледају активности" јавних медија.
Синдикат новинара у Буенос Ајресу је саопштио да Милеи покушава да заобиђе Конгрес, који његова странка не контролише, називајући читаву акцију "апсолутно ауторитарном". Сличним језиком се служи и опозициони блок у аргентинском Сенату.
Милеи је у априлу послао низ претњи медијима. Истовремено, Милеијева влада је у иностранство слала оде о слободи медија у Аргентини. Аргентинска влада је потписала и декларацију о слободи изражавања, која је усвојена на 31. Конференцији о слободи медија, коју је сазвао Унеско.
Преоријентација Аргентине на САД
Ови потези Милеија су подстакли многе аргентинске новинаре, истраживаче и стручњаке за комуникације да припреме контрадокумент под називом "Слобода изражавања у Аргентини: Светска обмана", у коме се наводи да се "аргентинско новинарство налази на удару снага безбедности док извештава о демонстрацијама против Милеија" и да ниједан од предуслова, које је потписала аргентинска влада, "не одражава дух којим се званичници руководе у управљању комуникацијама."
У другим деловима овог документа наведено је и да су "прилози из Фонда за промоцију аудиовизуелних медија сасвим обустављени." Милеи је најавио и распуштање Националног института за кинематографију (ИНЦАА).
Председница Иберо-америчке организације жена Синтија Отавијано је изјавила да Аргентинци "живе у тренутку без преседана, са високим степеном назадовања за веома кратко време."
Регресија је евидентна и у другим областима. На пример, железничка несрећа у Буенос Ајресу 10. маја, у којој је повређено стотињак људи, постала је разлог за низ оштрих критика Милеија. Синдикални лидери су оптужили владу да ништа не улаже у јавну инфраструктуру.
Такође, запослени у компанији "Фате" започели су штрајк, када је управа најавила да ће отпустити 97 радника. Штрајку су се придружили и запослени у другим компанијама и удружењима.
Власт је покушала да репресијом спречи ове штрајкове. Тринаестог маја, по налогу савезног правосуђа, полиција је извршила на десетине претреса у приватним становима челника синдиката. Лидери ових организација осудили су насиље полиције, напомињући да су им ставили лисице на руке пред члановима породица, одузели мобилне телефоне и компјутере.
Како је наведено у саопштењу Националне федерације радника: "Осуђујемо репресивну ескалацију акција Милеија, који промовише криминализацију друштвених и јавних организација."
Магазин "Форбс" описује феномен успеха Милеија као последицу чињенице да је "случајни учесник телевизијске расправе успео да за само две године, уз апсолутно одсуство партијске структуре, заобиђе водеће политичке коалиције." Ово је Милеију дало неку врсту ласерског нишана, који му омогућава да циља мете које одабере, означавајући их као "касту", ка којој усмерава војску дигиталних тролова.
Осим тога, Милеи се удружио са америчким милијардером Илоном Маском. Са форума у Давосу он се вратио као глобална суперзвезда.
Међутим, друштвена подршка Милеију слаби, а протести би могли да ескалирају како се компликује економска ситуација у Аргентини.
Милеи рачуна на помоћ Вашингтона и не крије отворене симпатије према САД.
У фебруару 2024. године објављено је да ће носач авиона америчке морнарице "Џорџ Вашингтон" упловити у једну од аргентинских лука. Најављено је и да је Самит о одбрани западне хемисфере заказан за новембар 2024. године, у Буенос Ајресу. Томе треба придодати одбијање Милеија да купи борбене авионе кинеске производње ЈФ-17, које жели да замени половним америчким авионима Ф-16.
Аргентина се преоријентисала на САД, које покушавају да врате утицај у региону. А то се дешава управо у тренутку када се и у Јужној Америци образује стабилна коалиција земаља, које се залажу за успостављање мултиполарног светског поретка.
