Шта се десило са демократијом на Западу?

Још 2019. године амерички историчар Најл Фергусон приметио је да САД више не живе у демократији већ у доба манипулације емоцијама, пише руски геополитичар Леонид Савин.

"Ми живимо у демократском друштву", написао је Фергусон, "којим владају емоције и у коме су осећања важнија од разума."

Фергусон наводи конкретне примере из САД, који укључују политичке дебате и одабране наслове из политички пристрасних медија, које су усмерене на изазивање буре негодовања и појачану друштвену поларизацију.

Заправо, што гласније изливате емоције, то уливате више поверења. Бог нам је дао емоције, али нам је дао и законе, који нам показују шта је исправно, а шта не. У супротном, ако не контролишемо своје емоције, то би могло изазвати катастрофу.

Фергусон је ово записао током Трамповог мандата и жестоких напада демократа на њега. Сви се сећамо беса и суза који су проливали његови политички опоненти. Али, овде није реч само о супротстављању републиканаца и демократа.

Изгледа да је Запад заборавио на разборитост. Запад је заборавио и на Бога, препуштајући простор политике емоцијама.

Отуда гротескни говор Грете Тунберг у УН, који је постао разлог за подсмех. А ту је и срцепарајући врисак пољског уметника Бартоша Беленија у Европском парламенту, коме су аплаудирали посланици ЕП, као и испади украјинских политичара и активиста, који су током дебата, премазани црвеном бојом, викали на своје противнике.

"Политикове" награде: Боратова за дипломатију, најбољи хобит фашиста и како се усуђујеш Грета

Уместо да расправља о озбиљним питањима са својим домаћинима, амерички државни секретар Ентони Блинкен је у Кијеву отишао у бар, где је свирао гитару.

Демократија на Западу постала је само илузија демократије, која се не заснива на заједничком скупу вредности, већ на емоцијама, које диктирају прихватање или одбацивање.

Аустралијски политички теоретичар Стивен Чавура открива да је концепт демократије доживео "суптилну, али дубоку промену", која се догодила на Западу. У питању је заокрет од права да се тежи срећи, ка праву да се буде срећан. Могли бисмо рећи и да је у питању инфантилизација политике.

Овај аутор додаје да се за многе данас "остатак друштва врти само око њихових осећања."

У психијатријским терминима, реч је о хипертрофираном нарцизму и егоцентризму. Појединац верује да му цео свет нешто дугује, док је он слободан да ради шта хоће.

Тако се у САД понашају такозвани прогресивни либерали, који су постали познати као "пробуђени".

Због необразованости и некултуре, они руше споменике историјским личностима и показују непоштовање према другачијим ставовима. Заправо, они износе своје настране предлоге, али под маском патетичне забринутости.

То потврђују и манипулативне праксе, укључујући и оне које се односе на Русију. Гомила публикација је последњих година циљала да изазове бес западних медијских конзумената, које их, подстичући политичке предрасуде, држе у стању сталне неурозе.