Премијер Бугарске у последњи час тражио промену става према резолуцији о Сребреници

Технички премијер Бугарске Димитар Главчев затражио је у последњи час од амбасадорке при Уједињеним нацијама (УН) да буде уздржана приликом прошлонедељног гласања о резолуцији о Сребреници, супротно ранијим инструкцијама да гласа за усвајање тог документа, потврдила је данас прес служба владе у Софији.

Седам дана пошто је Генерална скупштина (ГС) УН усвојила Резолуцију о Међународном дану промишљања и сећања на геноцид у Сребреници, Влада Бугарске саопштила је да то упутство Главчева ипак "није садржало коначне инструкције" амбасадорки Лачезари Стоевој која је гласала за усвајање документа.

Влада се огласила дан пошто је истраживачки портал БИРД објавио дипломатске документе са упутствима Главчева, који је и министар спољних послова, преноси Радио Слободна Европа.

БИРД наводи да је Главчев тражио промену става после лобирања председника Србије Александра Вучића код лидера конзервативне партије ГЕРБ Бојка Борисова, бившег премијера. Тај портал је изнео претпоставку да је Главчев, бивши члан странке ГЕРБ, добио инструкцију од Борисова, свог некадашњег партијског шефа.

Главчев је дуго година био посланик странке ГЕРБ, чији је лидер Борисов одржавао блиске односе са Вучићем док је био премијер. 

Вучић и Борисов су сарађивали на изградњи гасовода "Турски ток", преко кога Русија доставља природни гас у Централну и Источну Европу, заобилазећи Украјину.

Амбасадорка против владе

БИРД је објавио и одговор Стоеве техничком премијеру, из којег се види да јој је Главчев послао писмо у 8:55 по њујоршком времену, сат времена пре почетка седнице Генералне скупштине УН на којој је усвојена резолуција о Сребреници.

Стоева је у одговору написала да је поступила у складу са инструкцијама датим 12. априла и гласала за резолуцију, јер јој је захтев Главчева деловао као резултат "спољног притиска", будући да "нису наступиле никакве објективне околности за промену јавно изнетог и званичног става".

"Будући да су против резолуције активно и агресивно лобирале једино Србија и Русија, једини могући закључак за међународну заједницу био би да је наша позиција промењена у последњем тренутку под притиском Србије и/или Русије", навела је Стоева.

После јучерашњег цурења докумената, либерална коалиција странке Настављамо са променом и савеза Демократска Бугарска саопштила је да Главчев "дугује објашњење за недопустив покушај да промени званични бугарски став о Сребреници и да подржи проруску спољну политику".

"Потез Главчева је још један доказ да су ГЕРБ и Покрет за права и слободе (ДПС) евроатлантски настројени углавном на речима, али да у пракси служе режиму (руског председника Владимира) Путина, као што се дешавало више пута у последњих 15 година при изградњи гасовода и потписивању гасних уговора", навела је та коалиција.

Бугарски лист "Дневник" је још 22. маја, дан пре гласања о резолуцији, објавио чланак са тврдњом да Србија покушава да утиче на Бугарску путем неформалних канала како би променила став о резолуцији којом се 11. јул проглашава Међународним даном сећања на геноцид у Сребреници и којом се осуђују негирање геноцида и величање ратних злочинаца.

После гласања у УН, Вучић је рекао да је био изненађен ставом Бугарске јер је уочи седнице био уверен да ће та земља бити уздржана. Од 191 земље са правом гласа, за резолуцију су гласале 84, међу којима су све земље Квинте и 23 од 27 чланица ЕУ. Против је било 19, а уздржаних 68.