Свет
Које би земље да шаљу инструкторе у Украјину: Француска, Пољска и (не)способност балтичких држава
Иако се званично говори о инструкторима, важно је нагласити да ће међу послатим особљем сасвим сигурно бити и специјалисти за поједине системе наоружања
Француски председник Емануел Макрон je у више наврата изјавио да "не треба искључити могућност слања војног особља из западних земаља у Украјину", а према писању "Монда", лидер Француске већ ради на формирању коалиције за слање инструктора Кијеву.
Како се наводи, одлука о овоме могла би да буде донесена у наредних неколико дана, или недеља и то можда током посете Владимира Зеленског Француској следеће недеље, када ће бити обележено и 80 година од савезничког искрцавања у Нормандији.
Такође, посланик Врховне раде Алексеј Гончаренко је 31. маја на свом Телеграм каналу написао да је прва група француских инструктора већ на путу ка Украјини.
Иако се званично говори о инструкторима, важно је нагласити да ће међу послатим особљем сасвим сигурно бити и специјалисти за поједине системе наоружања, који ће поред обучавања украјинских трупа, вероватно и сами учествовати у борбеним дејствима.
Ко би све могао бити део Макронове коалиције
По питању Француске, ствар је мање више решена, будући да је главнокомандујући Оружаних снага Украјине генерал Александар Сирски, 27. маја саопштио да је потписао документе којима се дозвољава посета француских инструктора центрима за обуку у Украјини.
Само дан касније, украјинско Министарство одбране потврдило је да је почело да ради на документацији за ангажовање страних инструктора, како убудуће не би губило време на "бирократска питања", као и да су у току преговори о ангажовању страних инструктора.
Иако је француски лидер изјавио да је изјава Сирског била "некоординисана", он ни на који начин није негирао ништа од горенаведеног, што сугерише да украјинска страна, за дивно чудо, говори истину.
Што се осталих потенцијалних "коалиционих партнера" тиче, за сада је познато да се идеја о слању инструктора разматра у балтичким земљама и Пољској.
Тако је "Шпигл" пре неколико дана објавио вест да су на маргинама конференције о спољној и безбедносној политици у главном граду Естоније Талину, представници балтичких земаља изразили став да у случају "драматичног погоршања стања на фронту у Украјини", њихове државе и Пољска "не би чекале да руске трупе марширају ка њиховим границама", већ да би послали своје трупе у Украјину.
Ово је индиректно потврдио и министар спољних послова Пољске Радослав Сикорски, који је у интервјуу за Gazeta Wyborcza, саопштио да не искључује слање пољских трупа у Украјину.
Од свих наведених држава, најодлучније делује Литванија, чија је премијерка Ингрида Симоните за Блумберг ТВ изјавила да је њена земља "спремна да пошаље особље да помогне у обуци трупа на украјинском тлу".
Она је и ранија имала сличне изјаве, а у томе ју је подржао и министар спољних послова Габријелијус Ландсбергис, који је још 9. маја рекао да постоји могућност да ће ад хок коалиција западних земаља послати војне инструкторе у Украјину.
Средином маја естонски саветник за националну безбедност Медис Рол је изјавио да извршна власт ове државе "озбиљно" разматра могућност слања трупа у западну Украјину како би преузели "неборбене позадинске послове" од украјинских снага и тиме их "ослободиле" за борбу на фронту.
Министар одбране Естоније Хано Певкур је дан касније за европски ЕРР изјавио да "такви разговори нису довели ни до какве одлуке", као и да Естонија неће ништа предузети сама. Оваква изјава, ипак, оставља простор да естонска војска буде послата у Украјину ако се на овај потез одлуче и друге чланице НАТО или у оквиру "Макронове коалиције".
Да ли су балтичке земље у стању да пошаљу "инструкторе" у Украјину?
О стању Оружаних снага Француске и Пољске је већ било речи, a важно је нагласити да се ради о војскама које броје 210.000, односно око 120.000 активних припадника, према подацима Светског алманаха ЦИА. Иако се Француска, као и велики део западних земаља, суочава са одливом кадрова и проблемима са регрутацијом, и Париз и Варшава имају довољан број војника за слање инструктора Кијеву.
Када су у питању балтичке земље, ситуација је знатно другачија. Наиме, најгласније присталице Макронове идеје – Литванци – у својим Оружаним снагама имају свега око 17.000 активних војника и то: 13.000 у копненим снагама, 500 у морнарици, 1.000 у ваздухопловству и 2.500 у јединицама за специјалне операције, логистику и центрима за обучавање.
Летонија има око 7.200 активних војника и још око 10.000 припадника Националне гарде, а слична је и ситуација у Естонији чије оружане снаге броје 7.000 активних војника и 15.000 људи у Одбрамбеној лиги (врста паравојне формације, односно милиције).
О тренутним војним способностима Естоније можда најбоље говори податак да је Талин у Црвено море, у оквиру операције "Аспидес", послао једног војника.
Битно је истаћи и да све три балтичке државе имају неки вид обавезног служења војног рока, те се за сопствене потребе могу ослонити на резервни састав. Међутим, Украјини су потребни инструктори оспособљени за обучавање њених трупа и специјалисти за различите комплексне системе наоружања, па је упитно колико ће заправо таквих војника Литванија, Летонија и Естонија бити у стању да пошаљу.
Истовремено, сваки губитак би за балтичке државе био стравичан, а вреди подсетити да је Кремљ у више наврата поручио да ће по ступању на украјинско тло сво војно особље са Запада постати легитимна мета руске војске.
