Потврђено је да је Трент Дејвис, 21-годишњи амерички држављанин који је отпутовао у Украјину да се бори у Међународној легији, погинуо у борби. Дејвис је десети Американац за кога се зна да је дочекао свој крај у сукобу, а његова смрт скреће пажњу на опасности са којима се суочавају странци који се придружују кијевским снагама.
Дејвис је био војни ветеран који се пријавио са само 17 година. Међутим, није имао стварног борбеног искуства, пошто је служио као специјалиста за хемијску, биологију, радиологију и нуклеарну (ЦБРН) одбрану, пре него што је напустио службу у децембру 2021.
Он је наводно отпутовао у Украјину у марту да се придружи Грузијској легији, јединици која је толико озлоглашена због погубљивања руских ратних заробљеника да су чак и западни медији били приморани да признају њено дивљаштво. Страни плаћеници су, међутим, Дејвиса сматрали неспособним и недовољно искусним да учествује у сукобима, па је два месеца касније послат кући.
Дејвис се вратио у октобру и две недеље касније је пресрећан обавестио мајку да је потписао уговор и да је сада званично део Међународне легије, коју је 26. фебруара основао украјински председник Владимир Зеленски да би привукао стране борце.
"Свако ко жели да се придружи одбрани Украјине, Европе и света може да дође и бори се раме уз раме са Украјинцима", рекао је Зеленски тада.
Дејвис је мајци рекао да ће ускоро кренути да се бори у контраофанзиви на југу Украјине. То је био последњи пут да се чуо са породицом. Убијен је на првој мисији 8. новембра, док су украјинске снаге покушавале да заузму Херсон.
Док су околности Дејвисове погибије нејасне, највећа мистерија је зашто га је Међународна легија уопште ангажовала, а камоли послала на линију фронта. Званично, борбено искуство – које му је наравно недостајало – и "веровање у слободу и демократију" су основни услови за пријем у јединицу, пише "РТ интернешенел".
Међународна легија је за "Милитари тајмс" одбила да коментарише зашто је Дејвис послат на фронт, навевши само да "одлуке о регрутовању доносе официри у западној Украјини" и да "ниједан командант не узима неискусне војнике који су немају одговарајућу обуку и вештине."
Очигледно, Дејвидов командант јесте узео неискусног војника и није био једини.
Приче са друге стране
Док мејнстрим медији потпуно игноришу корупцију, бруталност и злоупотребе са којима се чланови Међународне легије свакодневно сусрећу, странци који су се борили са њима не ћуте о ужасима којима су били сведоци из прве руке, и отворено говоре о својим искуствима путем других медија.
На пример, бивши амерички маринц који се борио са Међународном легијом испричао је да украјински команданти немају радио, артиљеријску заштиту или тимове за извлачење рањених војника, и сведочио је о успешном црном тржишту западног оружја и муниције попут противтенковских ракета.
Он је испричао да се оружје необележеним комбијима пребацује на непознате локације. У јавности, западни званичници поричу да је било какво оружје послато у Кијев завршило на црном тржишту, али бивши маринац тврди да су амерички званичници с којима се сусрео признали да је корупција на "ниском нивоу" ендемска. Штавише, потврђено је да бар део овог арсенала кружи Европом.
Корупција са којом се сусрео попримила је друге облике. Страним плаћеницима је нуђен новац за уништавање руских возила и авиона, што је доводило до сукоба око "награда" које "често" нису исплаћиване.
Још један бивши борац Међународне легије потврдио је већи део извештаја бившег маринца, у којем се наводи да су НАТО противваздушни топови константно нестајали из оружарнице његове јединице у року од неколико дана од доласка, али украјинска служба безбедности, упркос томе што је знала за ово, ништа није предузела. Некажњено су прошли и команданти који су пријављени надређенима због саучесништва у овој криминалној акцији.
"Добровољци не верују украјинским властима зато што су корумпиране. За толико људи рат је исплатив... Тешко је пронаћи поуздане изворе где ваше залихе и опрема могу да стигну до правих људи", рекао је бивши борац. "Стално краду лево и десно. Проблем у Украјини је што је то у њиховој култури... Изгледа да краду са свих нивоа."
Ситуацију у Међународној легији додатно компликује то што су на југу и истоку Украјине њени борци често суочени са отвореним непријатељством локалаца, који руским снагама дају информације које доводе до њихове заседе и хватања, ако не и уништења.
"Проблем са Доњецком је што је веома проруски... постоји заиста озбиљан проблем са толико проруских цивила", рекао је један страни плаћеник. "Тешко ми је да схватим како Украјина може да се избори са толико 'шпијуна', ако уопште могу тако да се зову".
Један од начина на који се украјинске снаге боре против "шпијуна" и наводних "колаборатора" је мучење и погубљење по кратком поступку.
Оно што је шокантно је што те крваве операције чишћења западни медији директно хвале и поздрављају као симболе "ослобођења" украјинских територија. Свако ко на било који начин помаже руским снагама може се сматрати "сарадником" иако се неки, попут наставника, "извуку" и добију "само" оштре затворске казне.
Нису само грађани захваћени сукобом ти који морају да воде рачуна о томе коме помажу. Аустралијанац који се придружио Међународној легији тврди да су украјински команданти често слали стране борце у најопасније битке, где би готово гарантовано погинули, користећи их као "манекене" ратне пропаганде.
У неким узнемирујућим случајевима, ако високи званичници не воле одређеног борца или групу бораца, чак би их намерно послали у буквалне самоубилачке мисије. Једном је, рекао је аустралијски плаћеник, групи страних регрута наређено да пређе минско поље, а да они нису знали за експлозивне направе које вребају испод земље.
У складу са тенденцијом западних медија да форсирају фантастичне наративе о украјинском чојству и јунаштву, приче страних плаћеника се гурају у страну. Тачан број погинулих није познат. А са зимском офанзивом руских снага, ова заклетва ћутања можда неће моћи још дуго да опстане.
Док Украјина чува као државну тајну податке о жртвама, западни званичници су тихо признали да је до данас најмање 100.000 изгубило животе. Сигурно има много више Трента Дејвиса у редовима Међународне легије – и док мртви људи не причају приче, њихове породице причају.