Свет
Ко је Барт де Вивер? Политичар који жели да разбије Белгију, али да прво да њоме влада
Фламански националиста жели независну Фландрију и укидање монархије
Белгијски краљ је у среду задужио Барта Де Вивера, председника фламанске националистичке партије Нова фламанска алијанса, да започне разговоре око формирања нове владе.
Овај фламански националиста који обећава да ће отргнути Фландрију (регион у коме се говори холандски) сада има никад веће шансе да постане премијер Белгије, након победе на националним, регионалним и европским изборима.
Ово је први пут да члан Нове фламанске алијансе добије прилику да освоји највиши положај у земљи, а многе то брине, утолико пре што Де Виверова странка, према првом члану статута тражи "независну републику Фландрију", а жели и да укине монархију.
"Након две деценије вођења своје странке, изгледа да је Де Вивер одлучио ослаби сепаратизам и уместо тога ради на реформи државе и пребацивању равнотеже снага ка регионалним властима. Такође се залаже за класични конзервативни програм фискалне дисциплине и закона и реда", пише "Политико", додајући да се тако Де Вивер учинио рањивим у односу на радикалније сепаратисте из крајње десничарске партије Фламански интерес, који су још један велики победник ових избора, а који се залажу за потпуни распад Белгије.
Фламански интерес је своју кампању водио на платформи која је укључивала заустављање миграције и радикалан план за разбијање земље у периоду од неколико година. Да би испунили своја обећања, лидери странке тражили су подршку и Нове фламанске алијансе, али је Де Вивер пред изборе ублажио сепаратистичке амбиције и одбацио сарадњу са екстремно десним конкурентима.
Његов став је "конфедерализам", који би омогућио регионима попут Фландрије да преузму многа овлашћења савезне владе, али да задрже минималну националну државу, са заједничким планом у областима као што су спољни послови и одбрана.
Поред сопственог успеха, Де Виверу се посрећило и резултатом недељних избора у француском говорном подручју Белгији, где је Реформистички покрет десног центра (МР) победио доминантне социјалисте први пут у три деценије.
Имати партнера са сличним ставовима, барем по економским питањима, са друге стране језичке поделе је редак луксуз за белгијског политичара.
Док је Фландрија која говори холандски традиционално десничарска, франкофона Валонија тежи левици. Социјалисти су сада одбацили улазак у савезну владу, остављајући слободан пут Де Виверу и председнику МР да истраже формирање кабинета десног центра.
Двојцу ће се вероватно придружити у преговорима две центристичке странке, Демохришћанска и Фламанска партија и њен франкофонски колега "Ле Енгаж".
Највећи изазов за Де Вивера биће да ли може да убеди франкофоне колеге да га поставе за премијера, што би могло бити компликовано будући да и он и његова партија, према писању "Политика" имају историју демонизовања Валоније, њених политичара, високих дефицита и бедне економске продуктивности.
