Свет
Пао договор? Г7 и ЕУ дају Украјини кредит, користе замрзнуту руску имовину
Напомиње се да ће свака чланица Г7 и ЕУ која је дала зајам Украјини сносити ризик ако замрзнута средства Русије донесу мањи профит него што се очекивало
Земље Европске уније и Г7 даће Кијеву кредите који ће бити отплаћени од профита од замрзнуте руске имовине, пише "Блумберг", позивајући се на изворе.
Кредити из земаља Г7 као део пакета помоћи Украјини од 50 милијарди долара могли би да почну да пристижу у Кијев до краја ове године, наводи агенција.
Након вишемесечних дискусија о томе како да се искористи профит остварен од замрзнутих државних средстава Русије, план ће бити представљен на самиту у Италији.
Према плану, земље Г7 би давале зајмове Украјини који би били отплаћени од профита оствареног од око 280 милијарди долара блокираних средстава, од којих је већина конфискована у Европи.
Према писању "Блумберга" очекује се да ће споразум помоћи у покривању финансијских потреба Кијева до 2025. године и касније.
Такође се напомиње да ће свака чланица Г7 и ЕУ која је дала зајам Украјини сносити ризик ако замрзнута средства Русије донесу мањи профит него што се очекује.
Коначни технички детаљи биће изглачани након самита, а помоћ би могла да се користи за подршку одбрани, економији и обнови Украјине.
За Г7, овај корак шаље поруку Русији да су спремни да стоје уз Украјину на дуги рок јер рат не показује знаке јењавања.
Процењује се да приход од замрзнуте имовине износи између три до пет милијарди евра годишње.
Отплата кредита зависи од тога да ли ће имовина остати замрзнута довољно дуго, а процес би, како кажу, требало да траје још неколико година. Лидери Г7 су више пута говорили да ће имовина остати блокирана све док Русија не пристане да плати обнову Украјине.
Према писању агенције, кредити ће "бити другачије структурисани" у зависности од интерних процедура сваког учесника.
Како је рекао помоћник америчког председника за националну безбедност Џејк Саливан, земље Г7 су постигле "веома добар напредак" по питању коришћења замрзнутих средстава Русије у интересу Украјине.
Према његовим речима, странке су углавном дошле до заједничког мишљења. Саливен је рекао да се нада да ћемо "до данашњег састанка лидера имати заједничку визију шта даље да радимо".
Од почетка руске војне операције у Украјини, ЕУ и земље Г7 замрзле су скоро половину руских девизних резерви, у вредности од приближно 300 милијарди евра. Више од 200 милијарди налази се у ЕУ, углавном на рачунима белгијског "Јуроклира".
Министарство спољних послова је замрзавање руске имовине у Европи назвало крађом, напомињући да је Брисел циљао руску државну имовину.
Министар спољних послова Сергеј Лавров упозорио је да ће Русија сносити одговорност ако јој резерве буду заплењене. Према његовим речима, Москва такође има могућност да не враћа средства која су западне земље држале у Русији.
