Свет
Политички рингишпил или "на Западу ништа ново": Како ће изгледати ново руководство у Бриселу?
Преговори о формирању Европске комисије последњих дана су наишли на проблеме, а европским лидерима је остало још мало времена да се договоре пре избора у Фрацуској и почетка мађарског председавања Саветом ЕУ
Прашина коју су подигли недавно одржани европски избори тек је почела да се слеже, а преговори око формирања нове Европске комисије и већине у Европском парламенту већ прете да направе нови хаос у бриселској Европској четврти.
Иако је последњих дана најављивано да би европски лидери могли да "убрзају" процес избора водећих европских функционера – како због страха да би десница могла да победи на ванредним парламентарним изборима у Француској, тако и због чињенице да Мађарска 1. јула преузима председавање Саветом ЕУ – то се синоћ ипак није десило.
Према писању "Политика", између европских лидера и даље постоје трзавице. Иако су будући носиоци водећих функција у ЕУ мање-више познати, изгледа да функције "по дубини" – укључујући и неке кључне позиције у Европској комисији – и даље нису подељене.
Досадашња председница ЕК Урсула фон дер Лајен налази се у доброј позицији да обезбеди још пет година на челу европске бирократије, након што је њена Европска народна партија (ЕПП) остварила солидан резултат на европским изборима, освојивши 190 места – односно 14 више него пре пет година.
"У ЕУ је све уобичајено. ЕПП је добила највише гласова, а Урсула фон дер Лајен је била њихов водећи кандидат на изборима. Либерали су доживели пад, за шта је (њихов неформални лидер, француски председник Емануел) Макрон знао да ће се десити", истиче Слободан Зечевић са Института за европске студије за РТ Балкан.
Француски председник је, заједно са немачким канцеларом Олафом Шолцом, највећи губитник недавно одржаних европских избора.
За разлику од 2019, када су либерали остварили добар резултат, а Макрон је био својеврсни "кингмејкер", он се данас налази у далеко слабијој позицији, која је додатно отежана његовом одлуком да распише ванредне парламентарне изборе, на којима је пораз његове коалиције готово неминован.
Према писању "Политика", проблем током синоћног састанка била је и функција председника Европског савета. Главни фаворит за наследника Шарла Мишела био је некадашњи португалски премијер Антонио Кошта, који долази из групе Социјалиста и демократа (С&Д).
Социјалисти су очекивали да ће њихов кандидат добити два мандата у трајању од две и по године – што је била досадашња пракса. Међутим, представници ЕПП-а су у последњем тренутку затражили да се председавање Европским саветом "подели", те да њиховој групи припадне један од два мандата у наредних пет година.
Тај захтев народњака је, наводно, наишао на неодобравање у редовима Социјалиста, што би могло да отежа преговоре унутар "велике коалиције" окупљене око ЕПП-а, С&Д-а и либерала која већ годинама води Европску унију. "ЕПП није добро одиграла. Ово ће бити тешко решити", рекао је неименовани извор упућен у преговоре за "Политико".
Око функција председника Европског парламента и шефа европске дипломатије, чини се, има мање неслагања. Њих би требало да заузму досадашња председница ЕП Роберта Метсола са Малте и актуелна премијерка Естоније Каја Калас.
"Избор Каје Калас представља 'ратну варијанту', то је знак да ЕУ жели да води ратну политику, и да није спремна за компромисе са Русијом", истиче Зечевић.
Мелонијева вреба у позадини
Преговори у Бриселу ће се помно пратити у палати Чиги у Риму – званичној резиденцији италијанске премијерке Ђорђе Мелони.
Осокољена добрим резултатом своје партије на европским изборима, она жели да ојача своју позицију и добије неко од најзначајнијих комесарских места, а можда и да преузме титулу "кингмејкера" у срцу Европске уније.
Медији широм Европе последњих месеци су писали о "отопљавању односа" између умерено десног ЕПП-а и чвршће деснице окупљене око италијанске премијерке, а у центру пажње се нашао и, чини се, присан однос Ђорђе Мелони и Урсуле фон дер Лајен.
Појединци су спекулисали да би могло да дође до стварање нове већине у ЕП на десници, која би искључила социјалисте или либерале, о чему је пре избора говорила и сама италијанска премијерка.
"Данас има простора да се изгради другачија већина у Европском парламенту и за (формулацију) различитих политика", истакла је она крајем маја.
Међутим, овакав сценарио делује мало вероватно. Европски центар, иако ослабљен, и даље делује довољно постојано, а либерали и социјалисти категорички одбацују било какву сарадњу са Ђорђом Мелони и њеном партијом.
Са таквом констатацијом се слаже и Слободан Зечевић: "ЕПП је размишљала о сарадњи са Мелонијевом, али не мислим да ће то тога доћи, пошто ће поново бити формирана велика коалиција народних партија, социјалиста, либерала и зелених, те неће имати потребе за њеном подршком. Народним странкама су ту везане руке."
Ђорђа Мелони би, међутим, могла да добије "утешну награду" у облику "јаког" комесарског места у новој ЕК. Према писању "Еуроњуза", Мелонијева циља на неку високу економску позицију: трговину, конкурентност или монетарну политику.
Друга опција би била новоформирана позиција комесара за одбрану: у том случају, италијанска наменска индустрија би могла лепо да профитира од повећане европске потрошње на одбрану.
