Свет
Нова буџетска криза: Рупа од 40 милијарди евра могла би да растури немачку владајућу коалицију
Владајуће странке се слажу да озбиљно ослабљена коалиција не може да преживи још један буџетски спор, али није извесно да ће овог пута успети да пронађу решење
Уколико би могла да се стави цена на опстанак владајуће коалиције у Немачкој, она би износила 40 милијарди евра.
То је процењени износ за који би канцелар Олаф Шолц и његови коалициони партнери требало да смање државну потрошњу како би попунили рупе у буџету за 2025. годину, наводе стручњаци.
После катастрофалних резултата три владајуће партије на европским изборима — које су заједно прикупиле само 31 одсто гласова — опстанак Шолцове владе могао би да зависи од тога да ли странке могу да постигну споразум о буџету без већег сукоба.
"Или ћемо се договорити или ћемо дићи руке", рекао је посланик Шолцовог СПД-а Тим Клузендорф за "Политико".
Владајуће странке се слажу да озбиљно ослабљена коалиција не може да преживи још један буџетски спор, као што се догодило прошле године након што је пресуда немачког Савезног суда правде направила "рупу" од 60 милијарди евра у државним финансијама.
Та одлука ограничила је могућност владе да повлачи новац из посебних фондова који су успостављени како би се заобишла уставом прописана кочница за државну потрошњу, која савезни дефицит ограничава на 0,35 одсто БДП-а, осим у ванредним ситуацијама.
Последице те пресуде настављају да прате коалициону владу, приморавајући владајуће странке да направе стрмоглаве резове федералне потрошње за 2025. годину.
Ускоро састанак Шолца и водећих министара
Очекује се да ће министар економије Роберт Хабек, министар финансија Кристијан Линднер и Шолц донети нацрт буџета до почетка јула, пре летње паузе Бундестага.
С обзиром на то да се коалиција дестабилизовала након изузетно лошег изборног резултата — и позива међу конзервативним опозиционим лидерима на ванредне изборе — њихова политичка будућност вероватно зависи од тога да ли могу да постигну споразум.
Али постизање договора којим ће сви бити задовољни чини се мало вероватно с обзиром на различите политичке приоритете унутар коалиције.
Чланови левичарских владајућих партија — СПД-а и Зелених — чврсто су против смањења социјалних програма и залажу се за попуштање строгих правила потрошње, док Слободне демократе (ФДП) желе да се придржавају тих правила.
Заправо, политичка слабост странака значи да ће фракције вероватно још јаче инсистирати на својим кључним — и често контрадикторним — политичким приоритетима у покушају да сачувају своје присталице.
Сужен маневарски простор
Како ствари сада стоје, коалиционе странке, такође, имају мало простора за фискални маневар у буџету за који се предвиђа да ће износити око 450 милијарди евра за 2025, преноси "Политико".
"Скоро половина савезног буџета ће на крају отићи на социјална давања и пензионе субвенције, што значи да је обим смањења потрошње веома ограничен", рекао је председник Кил института за светску економију Мориц Шуларик.
Смањење буџета за више десетина милијарди евра је немогуће без смањења социјалне потрошње, додао је он. Чланови Шолцовог СПД-а се, међутим, оштро противе таквим резовима.
Једно од кључних спорних питања односи се на одбрану, односно како пронаћи новац за финансирање Шолцових обећања да ће обновити немачку војску и испунити циљ НАТО-а о потрошњи два одсто БДП-а сваке године на обрану.
Ресорни министар Борис Писторијус рекао је да ће 2025. године бити потребно око 6,5 милијарди евра додатне војне потрошње како би се испунили зацртани планови. Он је предложио да се издаци за одбрану плаћају из посебног фонда који би био ван нормалног немачког буџета, тврдећи да немачки грађани имају "уставно право на безбедност".
Министарка спољних послова из редова Зелених Аналена Бербок такође тврди да сукоб у Украјини представља "хитан случај", чиме се оправдава суспензија кочнице дуга како би се финансирала војна потрошња и подршка Кијеву.
"Шта би могла бити већа ванредна ситуација од овог рата усред Европе?", рекла је она у интервјуу за немачки лист "Зидојче цајтунг", додајући да би "било погубно да за неколико година кажемо: 'Сачували смо дуг, али изгубили Украјину'".
