Нова главобоља за Шолца: Како је Немачка судском пресудом остала без новца?

Пресуда Уставног суда Немачке да влада те земље не сме да прерасподели 60 милијарди евра неискоришћених фондова из периода пандемије корона вируса изазвао је праву политичку буру, која би могла да има далекосежне последице.

Пресуда је изазвала прави хаос у Берлину. Влада је одлучила да замрзне све нове издатке, пре свега оне повезане са обновљивом енергијом, док не одлучи да ли ће покушати да укине тзв. кочницу дуга или ће скресати потрошњу у другим областима.

Новинар Мирослав Стојановић каже да је одлука Уставног суда велики ударац на планове владајуће коалиције.

"Ово је велики ударац за планове које је владајућа коалиција имала са фондом за пандемију. Они су на инсистирање зелених извршили прерасподелу тих средства у фонд за екологију, од чега је требало реализовати озбиљне пројекте", објашњава он за РТ Балкан.

Пошто је влада већ одредила намену за новац који одлуком суда више не може да користи, министар финансија Кристијан Линднер сада мора да изађе на крај са рупом у буџету "тешком" најмање 30 милијарди евра, и то свега неколико дана пре него што би Бундестаг требало да гласа о издацима за следећу годину.

"Шпигл": Немачка одваја додатна средства за Украјину, одакле ће доћи паре?

Главна "жртва" пресуде могли би да буду пројекти транзиције на одрживе изворе енергије, које је влада промовисала као решење економске кризе настале обуставом увоза енергената из Русије.

"У тој земљи је избила велика криза након погоршања односа са Русијом. Зелена транзиција ће очигледно потрајати, а енергенти који они добављају из других извора су далеко скупљи од руских", наглашава Стојановић и додаје да је то направило озбиљне проблеме за некада моћну немачку привреду.

Немачка између нових пореза и смањења потрошње

Влада у Берлину се налази пред непријатном одлуком: Како би попунили буџет, они морају или да повећају порезе, или да скрешу трошкове на другим местима.

"Зелени и социјалдемократе желе веће порезе за богате, али либерали који држе касу то не желе зато што су везани за крупни капитал и противе се задуживању", наглашава Стојановић.

Немачка од 2009. године има тзв. кочницу дуга, која забрањује да структурални буџетски дефицит буде већи од 0,35 одсто БДП-а. То драстично ограничава могућност Берлина да позајмљује новац, што је влада покушала да заобиђе кроз успостављање ванбуџетских фондова.

Међутим, кочница дуга може да се суспендује у ванредним околностима, што је урађено током пандемије корона вируса 2020. и енергетске кризе 2022. године.

Немачки ванбуџетски фондови тренутно премашују немачки годишњи буџет и износе око 869 милијарди евра, а покривају климатске фондове, енергетске субвенције и новац за војну модернизацију.

Поновно прекорачење тих правила представљало би поприличан ударац за репутацију Немачке као фискално конзервативне и одговорне државе - која је пре десетак година током кризе у еврозони оштро критиковала земље на југу Европе управо због њиховог неодговорног трошења.

Крах највеће економије Европе: Нови пад индустријске производње у Немачкој, још већи од очекиваног

Ипак, критичари кочнице дуга сматрају да она онемогућава Немачкој да се задужи како би инвестирала у нове индустрије и технологије, што утиче на њихову конкурентност на светком тржишту, поготово у тренутку када се та земља суочава са ниским растом и слабом потражњом.

Немачка је према подацима Светске банке у 2022. години забележила раст од само 1,8 одсто, што је други најлошији резултат међу чланицама Г7 након Јапана. Процене ММФ-а за 2023. су још песимистичније - он Немачкој превиђа рецесију, односно контракцију привреде за 0,5 одсто.

Политичка превирања

Превирања унутар владе економска нестабилност довели су до пада популарности владајуће коалиције. Док су три партије на власти на последњим изборима 2021. године освојиле око 52 одсто гласова, истраживања им сада у пакету дају тек 36 одсто подршке.

"Популарност те владе пада из месеца у месец и они губе на свим локалним и регионалним изборима у последње време. Већ се говори да би та влада на сред мандата морала да иде на ванредне изворе, што је без преседана. Ја верујем да то тога неће доћи, али је велико питање како надокнадити мањак новца", каже Мирослав Стојановић.