Свет
"Блекрок" жели свој новац назад: Нема договора о реструктурирању украјинског дуга
Како се сукоб буде настављао, фондови као што је "Блекрок" покушаће да успоставе што већу контролу над "житницом Европе", упозорава економиста Фредерик Мусо
"Блекрок" жели свој новац назад, пише "Берлинер цајтунг", те додаје да двогодишњи мораторијум уведен на исплату зајмова вредних 20 милијарди долара страним инвеститорима – истиче 1. августа, а да су преговори зашли у ћорсокак, односно да Украјина потенцијално остаје без новца.
Наиме, Украјина је у преговорима који су трајали од 3. до 14. јуна тражила од кредитора, укључујући и "Блекрок", француски фонд "Амунди" и британски "Амиа капитал", да пристану на продужетак рока отплате и на већи отпис дуга – у противном ће бити угрожено снабдевање војске и реконструкција државе.
Међутим, поменути фондови су у отвореном писму навели да је "попуст" од 60 одсто који је тражио Кијев "много већи од очекивања финансијског тржишта". Спремни су да прихвате максималан отпис од 20 одсто је оно што тражи Кијев може драстично да угрози будуће инвестиције у Украјину.
Немачки лист истиче да је Украјини неопходно да постигне договор с инвеститорима, јер од тога зависи сарадња с ММФ-ом будући да се обавезала да смањи свој државни дуг на 60 одсто до 2033. године. Прошле, 2023. године дуг је већ премашио 82 одсто, а процењује се да ће до краја године износити више од 94 одсто укупног БДП-а земље.
Да би испунио захтеве међународних кредитора, Кијев мора да настави с приватизацијом државних предузећа.
"Проблем је у томе што је западна помоћ повезана с драстичним програмом структурног прилагођавања који укључује мере штедње, резове у мрежама социјалне заштите и приватизацију кључних сектора привреде", рекао је економиста Фредерик Мусо са америчког института Окланд за "Берлинер цајтунг".
Мусо је указао и на програме приватизације украјинске пољопривредне земље, што је почело још пре руске Специјалне војне операције, а од чега су се у великој мери обогатили украјински олигарси и међународни инвестициони фондови који заједно послују.
Овај економиста верује да ће, како се сукоб буде настављао, фондови као што је "Блекрок" покушати да успоставе већу контролу над "житницом Европе". Он очекује да ће, уз услове рефинансирања, Кијеву бити наметнути нови "програми структурног прилагођавања" у пољопривредном сектору, који ће користити искључиво олигарсима и западним инвеститорима.
