Бивши британски дипломата и обавештајац: Путин води рат за преобликовање психологије Запада

Путин је Западу понудио "последњу шансу", преговоре о коначном завршетку рата, истиче бивши британски дипломата Алистер Крук, својевремено истакнути припадник МИ6, додајући да Запад планира да продужи рат, као и да је читава ситуација пред ескалацијом.

Крук, који је три деценије радио као обавештајац, био је ангажован и на наоружавању џихадиста у Авганистану, али и као саветник за безбедност специјалног изасланика ЕУ за Блиски исток који је радио на успостављању веза са Хамасом и постизању неколико примирја између Израелаца и Палестинаца. Радио је у Северној Ирској, Јужној Африци, Колумбији, Пакистану и на Блиском истоку, и одлично познаје функционисање како Колективног запада, тако и Глобалног југа.

"Путин готово сигурно никада није очекивао да ће предлози на Западу бити примљени другачије осим с презиром и подсмехом на који су, у ствари и наишли. Нити би Путин веровао – на тренутак – Западу да неће одустати од споразума, када би се неки аранжмани постигли на том плану. Али, ако се Западу не може веровати и његова реакција је била тако предвидљива, зашто је онда председник Путин изнео такав предлог", пита Крук у ауторском тексту који је објавио "Зиро хеџ".

Патрушев: Очување Украјине није у плану САД; Данашњи Американци не знају шта је то рат

Лидер Русије, према његовој оцени, не тражи ни прекид ватре, ни замрзавање сукоба, али захтева стварање нове архитектуре светске безбедности, у коме би комплетно решење за Украјину постало имплицитни део новог светског поретка. Путин је у свом обраћању и предвидео колапс евроатлантског система безбедности, као и појаву нове архитектуре.

"Свет више никада неће бити исти", рекао је Путин.

САД су, наиме, својом психологијом размишљања заглављене у ери хладног рата 1970-их и 1980-их. Завршетак тог рата – привидна победа САД – поставио је, додаје британски дипломата, основу за Волфовицову доктрину из 1992. године која је нагласила америчку надмоћ по сваку цену у постсовјетском свету. Москва се у том свету није сматрала значајним конкурентом, одбијане су њене мирољубиве понуде, а гаранције које су Русима дате у вези са ширењем НАТО-а су прекршене.

Русија је, међутим, данас истакнути глобални актер и у економској и у политичкој сфери, иако за владајући слој у САД, једнак статус Москве и Вашингтона не долази у обзир, наводи Крук.

Дуга конфронтација: Сукоб у Украјини је само прва фаза у новој борби Москве и Вашингтона

"Менталитет Хладног рата још улива неоправдано уверење да би сукоб у Украјини могао некако довести до руског колапса и распарчавања", оцењује британски дипломата.

Путин, међутим, наговештава да би таква радикална промена светске безбедносне архитектуре била једини начин да се у потпуности оконча рат у Украјини. Споразум који произлази из ширег оквира консензуса о подели интереса између Запада и "Хартленда", одражавао би безбедносне интересе сваке стране – и не би био постигнут на штету безбедности других.

Ако је ова анализа тачна, Русија можда неће толико журити да закључи ствари у Украјини, истиче Крук. Изгледи за такве глобалне преговоре између Русије и Кине и САД су још далеко. Колективна западна психа није довољно трансформисана, и за Вашингтон не долази у обзир однос према Москви са једнаким поштовањем, оцењује Крук, додајући да ће преговори с Русима можда постати део америчког наратива тек након америчких избора.

Укратко речено: Путин чека на обликовање америчког "Зеитгеста" (духа времена).

Јер највећа опасност за ескалацију, јесте амерички презир према Русији- то што запад причу о наводном нуклеарном сукобу види као "Путинов блеф".

"Ако је то тачно, западни званичници потпуно погрешно схватају стварност. Само разумевањем и озбиљним схватањем руских нуклеарних упозорења можемо да искључимо ризик да нуклеарно оружје уђе у игру", уверава Крук.

Он закључује и како Русија има на располагању неколико ескалацијских корака пре фазе употребе нуклеарног оружја- трговински и финансијски контранапад; симетрично снабдевање западних противника напредним наоружањем, пресецањем дистрибуције електричне енергије која долази из Пољске, Словачке, Мађарске и Румуније…