"Јурејжан тајмс": Кина изазива Запад у Персијском заливу

Због своје стратешке локације и огромног богатства, регион Персијског залива постао је нова арена ривалства две велике силе - САД и Кине, пише "Јурејжан тајмс".

Током протеклих деценија, које су биле значајне за историју западних земаља, САД и Европа су користиле свој монополистички статус у Персијском заливу и промовисале своје интересе у низу институција и организација. Као светски лидери, нису ни помишљали да их неко у овом региону може изазвати. САД већ имају значајно поморско присуство у Заливу, а успоставиле су и своју нуклеарну базу на острву Дијего Гарсија у Индијском океану, која је требало да штити безбедност ових земаља.

Појава Кине и њен нагли успон, као економске и војне силе на азијском континенту, изненадили су западне земље, а пре свега САД. Треба напоменути да се Кина концентрисала на модернизацију, изградњу и проширење свог поморског и војног потенцијала. За Кину, Индијски океан има све већи стратешки значај, док значај Тајвана уопште није под знаком питања. О томе сведочи и успостављање кинеског поморског присуства у лукама Хамбантота, Џибути и Гвадар. Кина је већ показала интересовање и за иранску луку Чабахар.

Све ове иницијативе указују на смањење зависности Залива и читавог западноазијског региона од Запада, пре свега од САД.

Затегнути односи САД и Саудијске Арабије

Пекинг је до сада пажљиво пратио плиме и осеке у саудијско-америчким односима. Престолонаследник Мухамед ибн Салман сада покушава да извуче Саудијску краљевину из средњовековног конзервативизма, чиме не одговара само на потребе времена већ и на тежње саудијске омладине, одгајане у културном окружењу Запада. Арапски национализам је од суштинског значаја за модерну тежње принца Салмана. Међутим, за САД процеси модернизације у Саудијској Арабији представљају нешто ново и непознато.

Кина је веома свесна заоштравања односа између Сједињених Држава и Саудијсје Арабије. Трамп се својевремено хвалио да Саудијци неће преживети више од две недеље уколико им САД ускрате своју подршку. САД су 21. септембра саопштиле да ће уклонити свој систем противракетне одбране "Патриот" из Саудијске Арабије.

Иако Саудијска Арабија има добро наоружану и опремљену копнену војску, њена противваздушна одбрана је рањива. Повлачење система противваздушне одбране, усред немилосрдног непријатељства јеменских Хута, значило би излагање Саудијске Арабије реалној опасности од ваздушних напада. Један од примера је ваздушни напад на локације компаније "Сауди арамко".

"Њујорк тајмс" је у децембру 2021. известио је да је Саудијска Арабија купила балистичке ракете од Кине. Такође је обелодањено да је Кина пружила техничку подршку Ријаду да успостави своју производњу балистичких пројектила. Независни извештаји потврђују да постоји споразум двеју земаља о трансферу технологије из Кине за производњу балистичких пројектила у Саудијској Арабији.

Један кинески званичник је на питање да ли је Пекинг потписао споразум са Саудијцима о трансферу технологије за производњу ракета, одговорио да су "Кина и Саудијска Арабија партнери у свеобухватном стратешком споразуму", додајући да потписивањем таквог споразума није прекршено међународно право.

Питање је да ли ће промена у спољној политици Саудијске Арабије променити и динамику регионалне моћи. Ипак, Иран постаје све значајнији међу регионалним силама. Данас Пекинг има добре односе са Ираном. Стари кинески аксиом, да је "непријатељ твог непријатеља твој пријатељ", добро се уклапа у односе Кине и Ирана. Иран је већ стекао моћне ракетне капацитете. Нејасно је да ли је то урадио уз помоћ Кине или Северне Кореје. Кина издашно инвестира у Иран, а њени интереси у Персијском заливу нису никаква тајна. Кина је Ирану и Авганистану већ понудила помоћ у изградњи пута од Чабахара до Кабула.

Кинески крупни кораци

Престолонаследник Мухамед бин Салман ће ове недеље угостити кинеског вођу Си Ђинпинга. Најкритичнији фактор за Запад у кинеско-иранским односима, међутим, остаје кинеска подршка иранском нуклеарном програму. Трамп је одбацио Заједнички свеобухватни план акције (ЈЦОА) из 2015, према којем је Иран пристао да елиминише своје залихе средње обогаћеног уранијума и да смањи своје залихе ниско обогаћеног уранијума.

Ројтерс: Шта ће донети сусрет Мохамеда бин Салмана и Си Ђинпинга

Трампово поновно увођење санкција Ирану значило је огроман притисак на економију и финансијску стабилност Ирана. У Бечу су, уз посредовање неких чланица Европске уније, почели разговори о поновном склапању споразума између ЕУ и Ирана. Међутим, континуирано непријатељство Бајденове администрације према Ирану, с једне стране, и с друге иранска одлучност да настави да подржава "побуњенике" изван Ирана, као у Јемену и Либану, отежали су преговоре и на концу проузроковали њихов застој.

Кина се уопште не противи иранском нуклеарном програму. Такође, Кина се противи санкцијама против Ирана и тражи да се одмрзну блокирани банковни рачуни Ирана. Заправо, на Западу су убеђени да Кина брзо смањује простор за САД и западне земље у овом региону. 

Кина очигледно повећава своју поморску моћ, и то чини крупним корацима. Данас Пекинг убрзано гради нуклеарне подморнице, ратне бродове и фрегате, и повећава број носача авиона. Кина жели да створи и сопствену нуклеарну базу у свемиру, покушавајући истовремено да одвоји Аустралију од Квада (Квад - војни савез Аустралије, Индије, Јапана и САД).

Како закључује "Јурејжан тајмс", Кина успоставља равнотежу у својим односима са две најважније исламске државе, Саудијском Арабијом и Ираном. Кина би могла да искористи ову ретку прилику да постигне и помирење између две државе. Звучи помало бизарно, закључује овај лист, да "атеистичка" власт у Пекингу подстиче на разумевање и толеранцију два теократска режима.