Свет
Страх од нуклеарног сукоба све већи: Немачка обнавља стара и гради нова склоништа
На конференцији министара унутрашњих послова у Потсдаму у јуну, немачко Савезно министарство унутрашњих послова представило је својим колегама из савезних држава "извештај о развоју модерног концепта склоништа" за становништво Немачке
Немачка планира изградњу нових ратних склоништа и немачки градови залажу се за изградњу склоништа за становништво у случају рата, за шта су затражили од савезне владе да у наредних десет година уложи 10 милијарди евра у цивилну заштиту, преноси "Дојче веле".
Немачка медијска кућа истовремено поставља питање каква би корист била од њихове изградње, имајући у виду велику деструктивну моћ модерног оружја и евентуалног нуклеарног рата.
Такође, ДВ указује да вероватно не постоји бољи начин да се процени колики је страх од рата у некој земљи него да се види како послују фирме које граде приватне бункере. Тако нпр. фирми са седиштем у Берлину "БССД Дифенс" - која гради склоништа за приватну, пословну и војну употребу - у последње време посао цвета.
Та фирма, поред разне кућне сигурносне опреме, нуди све од "просторија за привремену изолацију и заштиту" за око 20.000 евра, до правих склоништа за готово 200.000 евра. Технички директор БССД-а Марио Пиејде рекао је да је та фирма последњих година имала повећан број позива приватних особа, ватрогасних служби и локалних власти.
Он је истакао да је интересовање за склоништа почело да расте током пандемије корона вируса, а да је затим додатно појачано 2022. године након избијања сукоба у Украјини. Међутим, осим приватних лица, према писању ДВ и немачке власти све више пажње посвећују изградњи склоништа.
На конференцији министара унутрашњих послова у Потсдаму у јуну, немачко Савезно министарство унутрашњих послова представило је својим колегама из савезних држава "извештај о развоју модерног концепта склоништа" за становништво Немачке.
Извештај се појавио три месеца након што је Немачко удружење градова и општина позвало савезну владу да у идућих десет година уложи 10 милијарди евра у цивилну заштиту и да то искористи за оспособљавање 2.000 бункера из доба Хладног рата.
Разлог за то вероватно лежи у томе што су, према саопштењу немачке Савезне канцеларије за цивилну заштиту и помоћ у катастрофама, свега 579 бункера из Хладног рата и даље одређени као јавна склоништа, те да имају места за око 478.000 људи (око 0,56 одсто немачког становништва).
Чак ни ти бункери нису "ни функционални, нити спремни за употребу" након што је 2007. године напуштен ранији систем склоништа, док је са друге стране, према до сада необјављеном извештају Савезне владе, потребно изградити још око 210.000 бункера за шта је потребно око 25 година и 140,2 милијарде евра.
Да ли ће нови бункери бити корисни у случају нуклеарног рата?
Директор Института за економске и безбедносне студије ФИРМИТАС на Универзитету у Витену Ханс-Валтер Борис поставио је питање колика би заправо била корист од бункера, с обзиром на разорну моћ наоружања које би било употребљено у евентуалном рату између НАТО-а и Русије.
Борис је напоменуо да Русија има хиперсоничне ракете које би за два до пет минута из Калињинграда могле да долете до било ког европског града.
"Није то као у Другом светском рату, када су упозорења од бомбардера који лете изнад Хановера према Берлину давала људима 15 или 20 минута да пронађу склониште. Са садашњим временима реакције не постоји начин да се упозори становништво", навео је Борис.
Немачка влада је свесна тог проблема и због тога планира да препоручи грађанима да набаве јефтин и лако доступан грађевински материјал за изградњу сигурних просторија у својим подрумима, наводи ДВ.
Борис је рекао да не верује да је тај концепт добар јер би сукоб могао брзо да ескалира у нуклеарни рат, а нуклеарно оружје је сада знатно деструктивније од оног које су користиле САД на крају Другог светског рата.
"Последице више нису упоредиве са Хирошимом или Нагасакијем. Савременим наоружањем цела Немачка би могла да буде збрисана са само девет до дванаест ракета", рекао је он.
Према његовим речима, бункери који би могли да издрже такву врсту напада морали би да буду укопани хиљаде метара дубоко у швајцарским Алпима. Борис је закључио, да се по питању могућег нуклеарног рата "ионако ништа не може учинити", бар што се склоништа тиче.
