Економија
Где су у свету највеће резерве литијума и на којем је месту Србија
Према подацима Геолошког института САД, на територији Србије су откривене резерве од 1,2 милиона тона, док их у Чешкој има 1,3, а у Немачкој чак 2,7 милиона тона
Боливија, Чиле и Аргентина су земље које чине "литијумски троугао", јер је процењено да се на територији ових држава испод земље налази више од 53 одсто светских резерви овог ретког метала. Србија има своје место у глобалној математици, и према Геолошком институту САД, од 24 земље које имају потврђене резерве, налази се на 12. месту у свету. На основу ових процена, међутим, чак две европске државе - Немачка и Чешка, имају веће количине литијума од нас.
Широм света постоји 89 милиона тона ресурса литијума, а европске земље држе скоро 7,4 милиона тона. Неке од земаља у Европи које имају доказане резерве литијума су и Португал, Аустрија, Финска и Шпанија. Према подацима Геолошког института САД, на територији Србије су откривене резерве од 1,2 милиона тона, док их у Чешкој има 1,3, а у Немачкој чак 2,7 милиона тона.
Европска унија један је од највећих светских потрошача литијума, али га не производи, већ увози, пре свега из Кине. Нигде на територији Европе се литијум још не копа, а многи грађани Србије, упркос рачуници коју власт стално истиче - да лежимо на милијардама, да ће нам то донети 20.000 нових радних места, просечну плату изнад просека ЕУ у наредних десет година и процват економије, надају се да наша земља ипак неће бити прва на старом континенту која ће почети са експлоатацијом.
Професор Машинског факултета Александар Јововић је за РТ Балкан рекао да Европа жели да реши проблем угљеничке неутралности, али да технолошки касни за САД и Кином, јер се сировине налазе на неком другом месту. Због тога, како објашњава, настоји да све што може од сировина нађе у Европи, због чега потписује и меморандум са Србијом. Председник Александар Вучић је недавно за "Фајненшел тајмс" рекао да ће рудник "Јадар", за који очекује да буде отворен 2028. године производити 58.000 тона литијума годишње и да је то удео од 17 одсто укупне производње електричних возила у Европи или 1,1 милион аутомобила.
Питање које се намеће је, што Европа не копа у свом дворишту, већ јој је око у "комшилуку", у Србији? Иако су потврђене резерве у немачким покрајинама Рајна-Палатинат и Баден-Виртемберг, локалне власти и даље морају да се труде да увере становнике да је експлоатација безбедна.
"Политико" је раније пренео изјаву Михаела Шмита, научног сарадника у Немачкој агенцији за минералне ресурсе, да је технолошки, већ могуће бушити тако дубоко у геотермалне сврхе и да су средства обезбеђена, али да остаје да се види да ли то има смисла економски и еколошки. У Немачкој је иначе планирано вађење литијума из подземних геотермалних вода са веће дубине, тако што се из воде извади литијум и иста вода се врати у дубину, наводно без утицаја на животну средину. С друге стране, у Србији је планирано вађење руде рудне стене, а поједини стручњаци тврде да та експлоатација спада у најпогубније експлоатације литијума по животну средину.
Неки истраживачи у Немачкој, како пише "Политико", кажу да су пројекције о томе колико литијума може да извуче преувеличане, а указују и на ризик од земљотреса, због чега је становништво неповерљиво према овом пројекту.
Европски политичари агитују да у Србији обезбеде неопходне сировине за своју "зелену агенду". Бриселски "Политико" пише да је "после година проведених у дипломатској изолацији, председник Србије Александар Вучић поново у жижи политичке пажње захваљујући "прождрљивом апетиту Европске уније", а посебно Немачке, за сировинама потребним за прављење електричних возила.
Најављено је да немачки канцелар Олаф Шолц и потпредседник Европске комисије за енергетику Марош Шефчович долазе у Србију 19. јула, код председника Србије Александра Вучића и да ће бити потписан Меморандум о разумевању између ЕУ и Србије о стратешком партнерству о одрживим сировинама, ланцима производње батерија и електричним возилима. Недавно је европски комесар за "Зелени план" Марош Шефчович изјавио да се уклањају последње правне препреке за трговинско партнерство Европске уније и Србије у вези са литијумом, односно другим кључним сировинама.
Недавно је ступио на снагу Европски закон о тзв. кључним сировинама, који би требало да смањи зависности ЕУ у ланцима снабдевања и у коме се поставља циљ да се у Европској унији до 2030. године 10 одсто материјала вади, 40 одсто прерађује и 15 одсто рециклира, а план је да никад више од 65 одсто неке сировине не долази из једне једине земље-снабдевача.
Председница Скупштине Србије Ана Брнабић је прошлог месеца изјавила да сви који сумњају у последице таквог пројекта који у долини Јадра планира "Рио Тинто" треба да знају да Европска унија (ЕУ) има најбоље стандарде очувања животне средине и да би водили рачуна да се пројекат, који је огромна прилика за Србију, спроведе у складу са најбољим европским и светским стандардима.
На констатацију да и Немачка има велике резерве литијума, па га не копа, Ана Брнабић је рекла да је потпуно убеђена да би и неке европске земље копале, ако би завршиле истраживања и нашле пројекат који је "макар сличан пројекту у Србији".
Она је пре неколико дана честитала немачким привредницима на томе што ће "Немачка бити прва европска земља која ће почети да копа литијум", како је рекла, 2026. године и навела да Немци имају два велика пројекта "Вулкан" и "Зинвалд", додајући да су 10. јуна град Карлсруе и градско веће Ландауа одобрили додатни просторни план за њихов рудник литијума. Она је истакла и да је пројекат "Вулкан" упола мањи него пројекат "Јадар" у Србији. Брнабић је апеловала на део опозиције да, како је рекла, престане да лаже људе у Србији да Немачка не користи свој литијум и истакла да се "иста та опозиција која је довела пројекат Рио Тинто у Србију, сада пере од њега".
