Споразум о транзиту преко Украјине који су још 2019. потписали Москва и Кијев, а на основу којег се руски гас и даље допрема у Европску унију истиче последњег дана ове године. Из Кијева увелико прете да ће "заврнути славине" за руски енергент, док европски званичници покушавају да нађу алтернативне изворе снабдевања. До сада се то показало као не баш лак задатак, с обзиром да се поједине европске земље, а пре свега Аустрија и Словачка и даље снабдевају овом рутом. Без обзира на сукоб Кијева и Москве, "Гаспром" је наставио да поштује услове уговора о транзиту са украјинским "Нафтогасом".
Транзитна линија кроз Украјину и европски крак Турског тока сада су једине две преостале цеви којима гас доспева у централну и западну Европу. Према споразуму, руски енергетски гигант "Гаспром" пристао је да испоручи 65 милијарди кубних метара гаса у ЕУ преко Украјине 2020. године и 40 милијарди кубних метара годишње између 2021. и 2024. године.
Потпредседник руске владе Александар Новак изјавио је почетком јула да је Русија спремна да настави са снабдевањем Европе гасом, али да будућност транзита руског гаса у земље ЕУ преко територије Украјине зависи од тога да ли је Кијев спреман да продужи уговор после 2024. године, када истиче актуелни транзитни споразум.
"Блумберг" је објавио да званичници Европске уније покушавају да испреговарају наставак коришћења украјинске инфраструктуре за транзит природног гаса. Разговори су, наводно, још у "раној фази", али би ЕУ радије да купује гас од Азербејџана уместо од Русије и да га испоручује преко инфраструктуре Украјине. Транзит је важан и Украјини и Европи, јер би у случају потпуног прекида снабдевања, Кијев остао без прихода од транзитне таксе, који је 2021. износио милијарду долара. Зато покушава да обезбеди замену, односно да се наметне као транзитна рута за гас из Азербејџана.
Међутим, како наводи "Блумберг", гасовод Азербејџана до ЕУ је већ у пуном капацитету, а могући споразум би зато могао изгледати као замена, са Русијом која обезбеђује "азербејџански" гас ЕУ, док Азербејџан шаље "руски" гас негде другде, омогућавајући блоку да одржи привид "трговинског ембарга против Москве".
"Приче за малу децу"
На то указује и стручњак за енеретику Милош Здравковић и истиче да су то "приче за малу децу".
"Нико у Европи неће контролисати молекуле гаса, да ли су из руског извора или из Азербејџана и зато то може да прође као прича, али је јасно да Азербејџан нема довољне количине да замени руски гас. Цевоводи су грађени тако и положај РФ је такав да свако ко жели да пласира гас на тржиште Европе, мора да иде преко Русије. И Азербејџан, Туркменистан, Казахстан, Узбекистан. Колика је то демагогија, илуструје и податак да Азербејџан има два гасовода 'Шах-Дениз' 1 и 2, који не производе 21 милијарду кубика што је апсолутно недовољно да замени руски гас", објашњава Здравковић за РТ Балкан.
Европска комисија наводно верује да блок може да издржи без руских испорука ослањањем на алтернативне добављаче и спровођењем климатске агенде, која укључује уштеду енергије и коришћење обновљивих извора.
Здравковић указује да Европа не може без руског гаса и да се са "зеленом транзицијом" његова потрошња повећава.
"Европа између 20 и 24 одсто енергије производи из гаса. Док је Европа маштала о диверсификацији праваца снабдевања, Русија је реализовала диверсификацију праваца продаје. Градили су велике гасоводе, инвестирали у транспорт нафте, гаса и руда на Пацифик и повезали се директно са Кином. С друге стране, Русима је интерес да одрже транзит преко Украјине у функцији да не би сутра зависили само од Кине. Чињеница је да никад више Европа неће имати привилеговани статус и ниске цене гаса", тврди Здравковић.
Он напомиње да у политици има компромиса, али да их у физици нема и да се једноставно руски гас не може надоместити количинама које тренутно не постоје у Азербејџану.
Одрицање од руских енергената скупо коштало ЕУ
Брисел је већ затражио од земаља ЕУ да постепено укину увоз руских фосилних горива до 2027. Блок је, како пише "Политико", до сада смањио своју зависност од руског гаса за око две трећине у поређењу са 2021. годином, окрећући се изворима попут Норвешке и САД. Али сада, ЕУ мора да се припреми за другачију врсту проблема.
"Политико" указује да губитак руских залиха преко Украјине може довести до "већих транспортних трошкова", јер земље траже алтернативне руте, док би "накнаде за складиштење" које су уведене између земаља блока могле "учинити ову диверсификацију тежом и скупљом".
Шеф руске нафтне компаније "Росњефт" Игор Сечин је на панелу за енергетику на Међународног економског форума у Санкт Петербургу (СПИЕФ) рекао да су земље ЕУ потрошиле више од 630 милијарди долара на увоз "неруског" гаса у три године до 2023. године у указао да је та сума једнака укупној потрошњи гаса у ЕУ у претходних осам година.
Он је истакао да већи трошкови енергената негативно утичу на енергетски интензивне секторе као што су производња челика, ђубрива, хемијска индустрија, индустрија керамике и стакла и подсетио да производна активност у еврозони опада од средине 2022. године.