Економија
Минималац у 2025. години: Колико би могле да расту најниже плате
Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) је рекао да је за синдикат кључно да се важећи закони примењују, а преговори заиста воде, а не да се претворе у фарсу, док почасни председник Уније послодаваца Србије (УПС) Небојша Атанацковић оцењује да има простора за повећање минималца – али да оно не сме бити нереално
Послодавци и синдикати припремају своје стратегије уочи почетка преговора о минималној цени рада за следећу годину. Преговори ће почети 15. августа, а до тада министарство финансија мора да припреми основне анализе на основу којих ће се одлучивати о висини минималца.
"За нас је кључно да се важећи закони примењују, а преговори заиста воде, а не да се претворе у фарсу", поручио је у разговору за Бизнис.рс Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС), док почасни председник Уније послодаваца Србије (УПС) Небојша Атанацковић оцењује да има простора за повећање минималца – али да оно не сме бити нереално.
Вуковић најављује да ће у наредним недељама уследити седнице органа СССС, укључујући и председништво, на којима треба да се усвоји платформа и одреди преговарачки тим.
"У најмању руку очекујемо праве преговоре и размену аргумената, и желимо да чујемо предлоге извршне власти и послодаваца. Ако се већ од стране власти у јавност излази са изјавама да ће минималац 2027. године износити 650 евра, онда желимо да видимо пројекције како ће се минимална цена рада кретати у 2025. и 2026. години, па ћемо се на основу тих информација опредељивати", рекао је Вуковић.
Подсећа и да је за одлуку о минималној цени рада потребно постићи консензус у оквиру Социјално-економског савета, као и на већ готово праксу да до тог консензуса не долази у прописаној процедури па Влада одлуку доноси једнострано, а на основу раније изнетих предлога највиших државних функционера.
"Мислим да то није коректно ни према синдикатима ни према послодавцима. Тако се институција Социјално-економског савета маргинализује", упозорава Вуковић.
Потрошачка корпа 6.000 скупља од минималца
Изједначавање или макар приближавање износа минималне зараде и минималне потрошачке корпе дугогодишњи је циљ синдиката у оквиру преговора о цени рада. Када је реч о доступним подацима, а најсвежији су априлски, они указују на то да је минимална потрошачка корпа коштала нешто више од 53.300 динара, док је минимална зарада исплаћена у том месецу око 47.700 динара, што значи да је разлика између минималне корпе и зараде износила 6.000 динара.
"У априлу прошле године та разлика је била чак 14.237 динара, док је наша процена да је у јуну ове године разлика између минималне корпе и зараде износила 10.500 динара", наглашава Душко Вуковић.
Рачуница СССС, према његовим речима, указује да је у последње две године покривеност минималне потрошачке корпе минималном зарадом била око 77 одсто.
"Они који су примали минималац у 2022. и 2023. години у минусу су за готово 2.226 евра, јер је толика разлика између њихових примања и трошкова за минималну потрошачку корпу. Наше пројекције кажу да је та разлика између минималца и минималне корпе у овој години већ достигла око 400 евра", нагласио је Вуковић.
Скреће посебно пажњу на трошак образовања у минималној корпи, који је у априлу "дозвољавао" трочланој породици да у те сврхе издвоји само 136 динара.
"Ако хоћемо одговорно да преговарамо, онда тако треба да преговарају и послодавци и Влада како би заиста омогућили онима који примају минималну зараду да достојанствено живе. А тренутно је ситуација таква да они на минималцу не могу ни тих 136 динара да издвоје", поручио је Вуковић.
Послодавци за реалан раст минималца
За преговоре о минималној цени рада припрема се и Унија послодаваца Србије, а у њиховом тиму ће, као већ деценију и по уназад, бити почасни председник Небојша Атанацковић. Он за "Бизнис.рс" истиче да је у току анкетирање чланова УПС о ставовима у вези са износом минималца, али и подсећа да се њихов став по том питању ретко мења.
"У принципу, наши чланови су обично већински за повећање минималне цене рада, али уз одређене уступке када је реч о висини дажбина на зараде, како повећање не би ишло само на терет привреде. Повећање минималне зараде значи да се повећавају и остале плате – оне су репер за зараде", истиче Атанацковић.
Према његовим речима, приступ УПС већ годинама је да инсистира на расту минималне цене рада на основу реалних стопа привредног раста и инфлације.
"Из те две величине црпимо основ тога на који начин треба третирати минималну зараду, поготово пошто синдикати годинама траже да се изједначе минимална зарада и минимална потрошачка корпа, што је обично изнад реалних могућности привреде и републичког буџета", оцењује Атанацковић.
Наводи и да би изједначавање минималца и минималне корпе "можда и могло да буде реализовано" уколико тај распон није процентуално превелик, али наглашава да ће све бити детаљно анализирано током преговора.
Уколико се, међутим, понови ситуација да нема консензуса у оквиру СЕС-а, а да Влада тражи подршку за повећање минималне цене рада по стопи која је виша од оне коју представници привреде сматрају реалном, Атанацковић каже да подршка послодаваца са собом повлачи договор о уступцима.
"Ако, примера ради, наша анализа указује да је реално да се минимална цена рада повећа за осам одсто, а Влада предлаже 10 одсто, ми смо онда спремни да прихватимо вишу стопу раста уколико дође до компензације у виду олакшица кроз давања за порез на зараде или доприносе", објашњава Атанацковић.
