Економија
Србији фали 20.000 професионалних возача: Да ли су плате за супруге и повољнији станови решење
Пословно удружење друмског саобраћаја "Србијатранспорт" је предложило шест мера које би дале резултате на дуги рок, док сматрају да би краткорочно решење било успостављање билатералне сарадње са Индијом, одакле би могли да дођу квалификовани возачи неопходни домаћој привреди
Субвенционисање обуке, порески стимуланси за послодавце, али и обезбеђивање олакшица за куповину првог стана, попут оних које имају војници и полицајци, као и "плате" за супруге професионалних возача, су неке од мера које је предложило Пословно удружење друмског саобраћаја "Србијатранспорт".
Према њиховој процени, Србији недостаје око 20.000 возача у друмском транспорту, односно око осам одсто возача камиона и 17 одсто возача аутобуса, а ове мере би помогле да се већи број младих одлучи за ово веома тражено занимање.
Анализа "Србијатранспорта" указује и на то да се ради о мерама које би дале резултате на дуги рок, док би краткорочно решење било успостављање билатералне сарадње са Индијом, одакле би могли да дођу квалификовани возачи неопходни домаћој привреди.
Позивајући се на извештај Светске организације за друмски транспорт (ИРУ), из "Србијатранспорта" упозоравају да је у 2023. години на глобалном нивоу чак три милиона радних места возача камиона у 36 земаља где је рађена анализа остало непопуњено, уз процену да би тај мањак могао да се удвостручи до 2028. године.
Они наводе да је присутан све већи јаз између младих и старих возача и да се, уколико не буде значајнијих акција, очекује да ће стање бити много горе у наредних пет година.
У анализи коју је потписао генерални директор "Србијатранспорта" Горан Алексић истиче се да је кључни изазов са којим се суочава транспортна индустрија заправо јаз "од школе до волана", што додатно компликују високи трошкови обуке, лиценце и осигурања.
У Француској три плате за обуку, у Србији 6,5
"То чини скупим процес који је потребан да би млад човек постао возач камиона. У Француској, на пример, просечна цена за добијање возачке дозволе и сертификата о стручној професионалној оспособљености износи 5.250 евра, што је више од три њихове минималне месечне зараде. У Србији обука за возача камиона, са таксама, испитима и свим неопходним формалностима кошта више од 300.000 динара, што је око 6,5 минималних месечних зарада", наглашава Алексић.
У "Србијатранспорту" сматрају да Влада Србије мора да креира моделе који олакшавају приступ професији доношењем квалитетних подзаконских аката, којима би била смањена минимална старосна граница за обуку и рад професионалних возача, али и уведене субвенције за стицање квалификација за возаче камиона и аутобуса.
Када је реч о конкретним потезима који би помогли да се више наших грађана, а посебно младих, одлучи за професију возача, "Србијатранспорт" предлаже укупно шест мера. Они сматрају да би требало размотрити могућност обезбеђења неких стамбених олакшица, а посебно у мањим градовима где то мање кошта, попут станова који се дају по привилегованим условима војсци и полицији.
"Плаћање женама возача одређене мање накнаде, посебно ако су трудне, како би се возачи женили и остајали у Србији. Имамо примере из авио-саобраћаја где неке авио-компаније дају неку мању плату женама пилота, како би све учинили да они мирно возе", наводе у "Србијатранспорту".
Такође, предлажу увођење субвенција за почетне обуке за професионалне возаче, односно кандидата до 30 година старости, као неопходног и обавезног система едукације.
Једна од предложених мера је и увођење посебних пореских стимуланса да би се запошљавали возачи. Предлог је да у периоду од 10 година рада једна, последња, година декаде буде ослобођена од пореза на плате, док би за младе возаче до 30 година старости прве три године рада биле ослобођене пореза на плате.
Предлажу и обезбеђивање додатне неновчане бенефиције да се возачи запошљавају у Србији, попут модела да држава даје бесплатно здравствено осигурање за један месец током године за све возаче, односно за три месеца у години за младе возаче, са циљем да не одлазе на рад ван Србије. Они напомињу и да је неопходно доношење подзаконских аката који регулишу основне обуке у смислу унапређења система едукације, снижавања трошкова рада центара за обуку и подршке територијалној покривености.
