Економија
"Блумберг": Русија неће ни осетити ограничење цене нафте
Запад ограничио цену руске нафте али то неће оставити последице на буџет Кремља, оцењују економисти
Горња граница цене руске нафте коју је увела Г7 није довољно ниска да Москва осети последице и пад прихода догодине, а економисти упозоравају да ће, чак и ако дође до пада производње сирове нафте, Кремљ имати довољно новца да настави са својом специјалном операцијом у Украјини.
Са 60 долара по барелу, "граница цене изгледа веома великодушно", рекла је за "Блумберг" економиста "Ренесанс капитала" Софија Донетс. "То је близу оној коју је тржиште проценило за 2023. и нивоу предложеном у буџету Русије."
Европски званичници су горњу границу цене руске нафте, коју су договорили након вишемесечних преговора САД и њихових савезника, покушали да представе као начин да се исцрпе средства Москве за војну операцију у Украјини.
Одређена је релативно висока граница како Кремљ не би значајно смањио производњу и тако значајно повећао глобалне цене нафте. Москва је поручила да разматра различите опције као одговор на увођење горње цене и истовремено је преусмерила токове нафте ка земљама попут Кине и Индије које нису подржале ограничење цена.
Руски министар финансија Антон Силуанов рекао је у четвртак да је преурањено процењивати фискални утицај ограничења цена. "Још увек припремамо одговор о томе како ће наше компаније реаговати", рекао је он, преноси Интерфакс. "Нетржишне мере ремете тржиште и у сваком случају ће утицати или на цене или на обим понуде."
Чак и без ограничења цена - заједно са ограничењима испоруке и осигурања која имају за циљ ометање руске трговине - Кремљ је очекивао пад пореских прихода од нафте и гаса од скоро 25 одсто приликом пада производње и цена. Чак и са порастом потрошње на операцију у Украјини, Русија може лако да покрије свој буџетски дефицит, тако што ће користити фонд богатства и задуживањем на локалном тржишту обвезница, где санкције остављају инвеститорима мало алтернатива.
Рекордни пад цене нафте за десет долара, могао би да смањи приходе за још билион рубаља (16 милијарди долара), сматра Олга Беленкаја, економиста у Финаму. У стварности, разлика је мања, јер цена у буџету укључује трошкове као што су превоз и осигурање, који се не рачунају у цену.
"Шири дефицит ће се финансирати кроз веће задуживање или повећање потрошње из фонда богатства", оценила је она.
У ствари, ако ограничење цена смањи приходе од извоза следеће године, то би могло да ослаби рубљу следеће године, што би додатно подстакло буџет, рекла је она. Пошто порези на енергенте долазе у доларима и еврима, њихова вредност у рубљама - што је важно Кремљу - расте када руска валута ослаби.
Тренутна руска прогноза о паду производње нафте од скоро 9 одсто следеће године коштаће између један и 1,4 билиона рубаља изгубљеног прихода, оцењује "Блумберг". Ниже цене које диктирају санкције и друга ограничења извоза могу смањити приход Кремља за још 500 милијарди рубаља.
"Све у свему, буџет ће доживети мањак од око један одсто БДП-а прихода. Верујемо да ће мањак прихода приморати владу на фискалну штедњу, ако жели да задржи инфлацију и трошкове сервисирања дуга стабилним. То би довело до дубљег пада БДП-а од три одсто", оценио је руски економиста Александар Исаков.
Русија је у војну операцију у ушла са јаким финансијама након година припрема за евентуалне санкције. Упркос томе, очекује се да ће дефицит ове године достићи 2 одсто бруто домаћег производа, како приходи падају, а расходи за операцију расту, рекао је Силуанов.
Иако је чак нафтна компанија "Гаспром" била погођена једнократним повећањем пореза како би се надокнадио пад прихода ове године, нафтни сектор остаје највећи извор прихода.
Кремљ је до сада био у стању да покрије шири дефицит без много проблема, користећи свој фонд богатства и подстичући задуживање на домаћем тржишту, где су локални инвеститори видели да су њихове алтернативе сужене усред санкција.
Али Олег Вјугин, бивши високи званичник у Министарству финансија, сматра да ће фискални притисак само расти.
"Главни проблем руског буџета је то што они желе да потроше много више него што заиста могу да приуште", рекао је он. "Чињеница да морају да користе фонд богатства да покрију дефицит је јасан знак да проблеми почињу", оцењује бивши званичник.
Промене у обиму производње руске нафте неће прећи вредности које су биле забележене на пролеће, рекао је Павел Сорокин, први заменик шефа Министарства енергетике Руске Федерације.
"Генерално, не слажемо се да је увођење горње границе цена нафте догађај који ће довести до значајних последица по руску привреду. Већина тржишта отворена је за нашу робу по адекватним тржишним условима и она колебања у производњи нафте, која јесу могућа, нису критична и неће прећи вредности које су биле забележене на пролећe", рекао је Сорокин.
Без обзира на ризик од избијања рецесије, у корист цена иду и потражња за нафтом и њеним дериватима, одсуство вишка понуде на тржишту и јасан дефицит одређених нафтних деривата, на пример, дизела, навео је Сорокин.
Међутим, током дана руски министар финансија Антон Силуанов изјавио је да је још рано говорити о некаквим утицајима ових мера на економију Русије, иако је признао да се ради о антитржишним мерама.
"Влада Русије сада ради на припремању одговора. Како је изјавио председник Руске Федерације, нећемо потписивати уговоре у којима ће се помињати регулисање и ограничење цена. Одговори ће бити објављени у блиској будућности", закључио је министар.
