Економија
Сточарство у Србији у слободном паду: У оборима све мање говеда и свиња
Сточни фонд у Србији је из године у годину све сиромашнији, а пољопривредници кажу да су претходне четири године биле тешке за сточарство и да су, због све слабије исплативости, многи фармери одлучили да прекину производњу, због чега је и понуда свиња и говеда, па самим тим и меса сада мања
Србија је потписала споразуме о слободној трговини са Кином и Египтом, а у припреми су нови уговори са још неколико земаља. Ови документи представљени су као огромна шанса за српске пољопривреднике, да пласирају своју робу на ова далека тржишта. Стручњаци, међутим, указују да је ситуација у пољопривреди последњих година таква, да они немају баш много да понуде купцима у иностранству.
Сточни фонд у Србији је из године у годину све сиромашнији, а пољопривредници кажу да су претходне четири године биле тешке за сточарство и да су, због све слабије исплативости, многи фармери одлучили да прекину производњу, због чега је и понуда свиња и говеда, па самим тим и меса сада мања.
Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), у Србији је у 2023. пописано 725.408 говеда, што је око 75.000 мање у односу на претходну годину и чак 330.000 мање него 2008. године. Број свиња у оборима се за годину дана смањио са 2.667.000 на 2.263.705, а у односу на период од пре 15 година мањи је за чак 1,3 милиона. И број оваца је смањен за 18.000.
Агроекономиста Бранислав Гулан каже за РТ Балкан да је укупан извоз свих количина говеђег меса из Србије доста скроман и да износи тек близу 2.000 тона годишње, односно око осам милиона долара. Извоз је усмерен само у пет земаља света. Највећи извоз реализује се у Црну Гору у количини од 600 тона, односно 39 одсто укупног извоза. Укупан увоз је око 700 тона, а месо најчешће купујемо из Аустрије, Босне и Херцеговине, Шпаније и Црне Горе.
Гулан напомиње да, према незваничним подацима, у земљи постоји око 88 удружења произвођача и да свако за себе има различитe предлоге за решавање проблем, али системско решење од стране државе није ни на видику.
У саопштењу за јавност странка "Ми снага народа проф. др Бранимир Несторовић" је недавно истакнуто да су статистички подаци пољопривреде поражавајући, а да је слика са терена још гора. Подвучено је да "Србија по оном што увози, данас, буквално ни нема пољопривреду". Тако је указано да у стајама имамо само 157.000 музних крава, док их је пре десет година било милион! Према подацима из "Пописа пољопривреде" из 2023. у оборима је само 2,2 милиона свиња. Толико их је било и одмах после Другог светског рата. У оборима је сад мање од 100.000 прасних крмача, док их је пре једне деценије било више од милион!
Бранислав Гулан указује да са тренутним стањем и увозом нема обнове фонда свиња и истиче проблем увоза меса и месних производа као и млека и млечних производа који је у овој години већ премашио вредност од 660 милиона евра. Јер, смо у од почетка 2024. године смо већ увезли млека више него у целој 2023. години.
"Што се тиче меса, у 2023 години, било је увезено око 30.000 тона замрзнутог меса лошег квалитета, затим 300.000 свиња за кланице и око 500.000 прасића. Произвођачи упозоравају да у Србији данас нема контроле тржишта, јер се увози све што се жели, и оно што сами можемо произвести. И углавном лошег квалитета. На седници у Парламенту Србије се чуло како се земља, односно њиве распродају тајкунима, а да пољопривредници не могу да их купе, јер немају новца. Чак немају пара ни да је узму у закуп", каже Бранислав Гулан.
Он напомиње да су највећи проблем неисплаћене премије, које се "увек обећају код нас пред изборе, али највећи део никад не добије, неко после 500 дана, а до доброг дела произвођача, без образложења оне никад не стигну".
"Сточари су принуђени да краве шаљу у кланице, како би одржали остатак фарми и буквално убијају своју 'основицу' да би преживели. У последњој деценији у Србији је угашено око 62.000 разних фарми! Смањивали су сточни фонд како би остатак грла сачували, а субвенција нема. Ни тржиште не функционише. Произвођачи од увозног млека у праху не могу да продају своје, нити могу да постигну цену да покрију бар трошкове. Откупљивачи држе цену на 40 до 50 динара за литар, што није ни пуна произвођачка цена, јер је све поскупело. Инфлација је за пољопривреднике отишла на
скоро 37 осто. Поскупело је ђубриво, хемија и сточна храна... А, обећаних премија, ни из претходних година још нема", тврди Гулан.
Ако се виде ови подаци, онда и није чудно што је Србија од извозника хране постала зависна од увоза. У оборима је пре једне деценије било 1,1 милион крмача прасиља, а сад је мање од 100.000. Када се распадала СФРЈ из Србије се у свет је било извезено свињског меса за 762 милиона долара.
Из Србије се 1991. године у свет извозило и око 34.000 тона "беби бифа'', а Гулан каже да се данас извози само између 300 и 400 тона годишње.
"Дакле, 100 пута мање! Разлог је што се у Србији производи само 78.000 тона јунећег меса годишње и троши по становнику мање од 3,5 килограма. Некада се у Србији годишње производило око 650.000 тона свих врста меса, и трошило по становнику око 65 килограма годишње. Данас се производи, око 250.000 тона мање. Око 400.000 тона свих врста меса и троши годишње по једном становнику мање од 40 килограма", наводи агроекономиста.
Гулан указује да је зато кључно питање где ће се пронаћи обећане десетине хиљада тона јунетине за извоз у у Кину, Египат и друге земље и додаје да посрнуло сточарство које је пуштено низ воду у Србији, није грана која се може преко ноћи обновити.
"Уништавано је деценијама па сад треба и неколико деценија, најмање пет, да прође да се обнови. Наравно ако власт донесе одлуку да му даје подршку за обнову. Креаторе егроекономске политике, али и политичаре који одобравају такву политику, мора да забрине чињеница да данас у 600 села у Србији нема ниједне краве. Некада је по сваком хектару земље морала да буде бар по једна крава", поручује Гулан.
