Цена злата обара све рекорде: До када би могла да расте и да ли сада вреди улагати

Цене злата су данас достигле нови историјски максимум тако да једна стандардна полуга сада вреди више од милион долара. Тражња за овим племенитим металом драстично је скочила протеклих месеци, а "погурали" су је ратови и глобална криза. Најновији подаци показују да ће смањење каматних стопа у САД бити брже и значајније од очекиваног, што би, такође, могло утицати на раст потражње за златом. 

Сви се генерално у кризним ситуацијама ослањају на злато. Основни мотив за увећање златних резерви је то што Америка долар користи као политичко средство против одређених држава, а Русија је то најбоље осетила на свом примеру. Државе се бране на тај начин што излазе из долара и улажу у злато. И појединци имају све веће поверење у инвестиционо злато и покушавају тако да сачувају вредност своје имовине. Појачано штампање долара и евра, које је било врло интензивно уназад, три или четири године, утицало је на инфлацију, а инвеститори се од ње бране тако што улажу средства у инвестиционо злато.

За златну полугу више од милион долара

Од почетка године, цена злата је порасла са 2.050 долара у јануару, на 2.528 долара, колико је била његова вредност на берзама данас. 

Наш избор

За две деценије биће ископане све резерве злата у свету: "Златну жилу" у Србији тражи 31 компанија

Цена злата је од почетка године порасла за 22 одсто, а инвестициона банка УБС очекује још већи раст на 2.600 долара за унцу до краја 2024. Како наводи Блумберг, стандардна полуга злата обично има тежину од 400 унци, тако да се вредност једне полуге сада процењује на милион долара.

Централне банке богатих земаља све више дају предност злату у односу на амерички долар, пратећи тако економије у развоју, које су после глобалне финансијске кризе 2008. биле главни купци. Потражња за златом, до које долази упркос наглом порасту цене жутог метала, последица је покушаја централних банака да преусмере своја улагања у алтернативне валуте и средства, нарочито након што су САД употребиле долар као оружје у санкцијама против Русије.

И Народна Банка Србије наставља интензивно да повећава златне резерве. Недавна куповина још пет тона злата у вредности од 350 милиона евра, подигла је укупне количине којим наша земља располаже на рекордних 46,5 тона. Тиме су од 2012. године златне резерве утростручене, а Србија је по томе убедљиво на првом месту у региону.

Брокер Бранислав Јоргић каже за РТ Балкан да код цене инвестиционог злата постоје одређене правилности, а једна од главних карактеристика је да у условима када долази до политичких, економских или ратних криза, инвеститори излазе из нестабилних финансијских улагања у оно што они сматрају стабилним, а то је злато.

"То узрокује повећању тражњу и раст цене злата. То правило важи сада, али и деценијама уназад. Ако погледамо скорашњу ситуацију, имамо надовезивање две кризе прво здравствену, која је била 2021. године, а на чијем смо крају већ ушли у нову, ратну кризу и поремећај у економским односима на светском нивоу. Као последицу тога имали смо повећано улагање у злато. Са друге стране, имате и интензивна замрзавања девизних резерви других држава, што се раније радило на нивоу Уједињених нација, а  сада то раде индивидуално земље, највише Америка", објашњава Јоргић.

Он напомиње да је раст цене злата последица "бежање из долара" као резервне валуте.

"Уназад пет до десет година, Руси и Кинези повећавају своје резерве у злату. Све док постоје ти услови који подстичу раст цене злата, а то су ратна, економска криза или евентуално нова здравствена криза, то ће повољно утицати на раст цена злата. У тренутку када дође до смиривања ситуације, доћи ће до стабилизације цене злата, па чак и евентуално до њеног пада", сматра Јоргић.

Он каже да не постоји генерални савет за индивидуалне инвеститоре, односно грађане, да ли да сада улажу у злато, с обзиром на његову високу цену.

"Блумберг": Руске залихе злата скочиле упркос санкцијама Запада

"Злато је погодно за људе који могу на месечном или полугодишњем нивоу да издвоје неке мање количине новца за инвестирање, али само на период на десет или више година или као улог за пензију, јер злато није за краткотрајну инвестицију. Не добијате никакву камату, ни дивиденду. Ваша зарада је раст цене злата, али је највећа вероватноћа да ћете у најмању руку сачувати вредност своје имовине. То би требало да буде филозофија живота, штеди се на дуг рок", указује Бранислав Јоргић.

Злато као штит од инфлације

Према речима Георги Христова, директора компаније "Тавекс злато и сребро", бенефити за приватне инвеститоре од куповине инвестиционог злата су исти као и за народне банке широм света, јер се злато показало као ефективан штит против инфлације и као сигурно средство у периодима кризе.

Злато, некретнине, сламарица или банка: Где је најисплативије чувати новац

"Ако народне банке себе штите од инфлације куповином тоне злата, ефекат је исти и за грађане са рецимо 10 грама злата. Инвестиционо злато се показало у протеклих 50 година као најсигурније средство у поређењу са другим инвестицијама попут некретнина, криптовалута, акција... Инфлација је феномен од којег ни једна валута не може да побегне. Из тог разлога централне банке широм света себе осигуравају куповином злата, као и приватни инвеститори", објашњава Христов.

Он напомиње да су златне резерве основа поуздања за било коју централну банку и оправдавају емисију новца и обвезница, и шаљу сигнал локалном становништву, другим државама и инвеститорима, да је земља финансијски стабилна.