Показатељ новог светског поретка? Злато се вратило на велика врата

Злато је у последње време "врућа" роба усред инфлације веће од очекиване у САД и опште анксиозности око свега, од геополитике, преко новембарских председничких избора, до правца монетарне политике и тржишта.

Све ове ствари су предвидљиви разлози за пораст злата. Али у овом порасту постоје дубље, дугорочне поруке на које инвеститори треба да обрате пажњу, пише "Фајненшел тајмс".

Како је Запад изгубио контролу над тржиштем злата

Прва је инфлација – економски стручњаци очекују да САД, као водећу економију света, чека дуг период високе инфлације.

Злато је историјски заштита од инфлације. Али је такође нешто чему се инвеститори окрећу када су забринути за стабилност статуса кво. Притајиће се деценијама, а онда ће избити када се свет нађе на великој прекретници, као сада.

Није тајна да су консензус Вашингтона – који је очекивао да се земље у развоју повинују правилима слободног тржишта које је написао Запад – и послератни "Пакс Американа" завршени, наводи "Фајненшел тајмс".

Трговинске тензије између Запада и Кине расту. У међувремену, наоружавање долара након избијања сукоба у Украјини убрзало је одлуке у многим земљама, пре свих Кини, да продају државне обвезнице и купују злато као заштиту од америчке финансијске моћи. Лако је замислити да ће ескалација кризе на Блиском истоку додатно повећати вредност злата.

Стратези БНП-а предвиђају да ће злато порасти са тренутне цене од око 2.374 долара за унцу на 4.000 долара у "не тако далекој будућности". Према речима главног стратега Филипа Гибселса, "ово није само ствар каматне стопе. Људи иду ка новом свету".

У извештају Асоцијације истраживања монета наводи се да је начин на који Кина купује злато и продаје обвезнице сличан начину на који је су европске централне банке почеле да откупљују доларе за злато касних шездесетих, када је Бретонвудски споразум почео да се распада.

То је био почетак последњег дугог, континуираног раста злата, између 1968. и 1982. године. Постоје и други начини по којима се тај период подудара са данашњим. Када је 1971. године Ричард Никсон, тадашњи председник, скинуо САД са златног стандарда, он је такође увео царину од 10 одсто на увоз. Ово је била нека врста незваничне девалвације долара, како би се роба произведена у САД заштитила од флуктуација курса.

Доналд Трамп је, наравно, предложио увозну царину од 10 одсто ако буде изабран за други председнички мандат. Он је такође осудио начин на који јак долар кажњава америчке произвођаче у иностранству. Али недавна посета секретара финансија Џенет Јелен Пекингу наглашава чињеницу да је и Бајденова администрација забринута за америчку индустрију и раднике, тако да је за очекивати да је без обзира на то ко освоји Белу кућу, девалуација долара изгледна. А злато има тенденцију да расте када долар ослаби.

Последњи разлог, пише "Фајненшел тајмс", је амерички дуг и дефицит, који брзо постаји неодрживи. Најновије пројекције Конгресног уреда за буџет предвиђају амерички дуг на 99 процената БДП-а до краја ове године, и очекују да ће достићи 172 процента до 2054. Ако се то деси резултат би била монетизација, инфлација, финансијска репресија и период крајњег хаоса у монетарној политици и тржиштима. Лоше за свет – добро за злато.

Има ли наде за другачији исход? Како је једино што може да се "скреше" из буџета САД плаћање камата (смањење социјалних давања и потрошња на одбрану нису политички одрживи), Федералне резерве ће на крају бити принуђене да промене правац и снизе каматне стопе како би САД избегле спиралу смрти дуга.

Међутим, тај "лаки новац" је добар за злато. Другим речима, живимо у (врлом) новом свету где је злато краљ, а долар парија, закључује "Фајненшел тајмс"