Економија
Минималац коначно стиже потрошачку корпу: Шта може да се купи за најнижу плату
Наjвећи удео у минималној потрошачкој корпи, чак 47,35 одсто, чине храна и безалкохолна пића, односно од око 53.500 динара чак 25.339 одлази на храну
Радници који примају најниже зараде од јануара следеће године ће зарађивати 53.592 динара месечно. Минималац, који у Србији прима око 114.000 људи, први пут ће се изједначити са минималном потрошачком корпом у Србији и то оном коју су статистичари последњу обрачунали, за мај ове године и која је била 53.517 динара.
Наjвећи удео у минималној потрошачкој корпи, чак 47,35 одсто чине храна и безалкохолна пића, док је други највећи издатак становање, вода, струја, гас и остали енергенти. На алкохолна пића и дуван оде око 7,93 одсто најниже зараде. Удео транспорта је 5,08 одсто, намештај, опремања и одржавања домаћинства 4,11 одсто, рекреације и културе 3,48 одсто, здравства 3,38 одсто, док остала роба и услуге чине 3,16 одсто минималног буџета.
На одећу и обућу се потроши 2,56 одсто, а на комуникације 1,95 одсто плате. Мање од један одсто, односно 0,79 одсто одлази на ресторане и хотеле, а 0,26 одсто на образовање.
Шта се може купити за минималац?
Преточено у паре, од око 53.500 динара, чак 25.339 одлази на храну, 10.678 на рачуне за комуналије, око 2.244 на алкохол и цигарете, на превоз 2.716, намештај 2.202 динара. За рекреацију остаје 1.863 динара, комуникације 1.045, а за образовање свега 136,83 динара за које се једва могу купити три свеске.
Радници на минималцу тешко да могу и једном месечно да приуште одлазак у ресторан, јер им за то остаје свега око 420 динара, колико у просеку кошта једна пљескавима на киоску брзе хране. За остала добра и услуге на располагању имају свега 1.689 динара. С обзиром на то колико су поскупеле услуге фризера, козметичара, па и свих осталих занатлија, тешко да могу да приуште шишање, фенирање, а главобољу би им задао и сваки евентуални изненадни квар уређаја.
Према прорачуну статистичара за 25.339 динара, колико је опредељено за храну, трошчлано домаћинство може да купи килограм пиринча, 22 килограма белог и 2,5 килограма осталих врста хлеба и 200 грама пецива. КИлограм тестенине, 4,5 килограма пшеничног и 500 грама кукурузног брашна.
Од поврћа, минималац покрива по 500 грама спанаћа и замрзнуте бораније, 5,5 килограма купуса, по 1,5 килограма зелене салате и пасуља. Они који га примају могу да приуште и по килограм цвекле и киселих краставаца, као и 1,4 килограма парадајза, 700 грама грашка, 800 грама шаргарепе, два килограма црног лука и 7,5 килограма кромпира.
Када је у питању воће, списак је значајно краћи. Радницима на минималцу доступно је 200 грама лимуна, 100 грама суве шљиве, по килограм поморанџе и банана и пет килограма јабука, а за то могу да потроше око 1.050 динара месечно. У минималну потрошачку корпу улази 7,9 килограма меса, од чега је 2,8 килограма пилетине и 1,8 килограма свињског меса. Статистичари сабирају и потрошњу 400 грама јунећег меса на месечном нивоу, 500 грама кобасица и по 200 до 300 грама, виршли, чајних кобасица, сланине и ребара.
Укупно могу да купе 500 грама ослића и 125 грама сардине у уљу која кошта око 200 динара. На маргарин, јестиво уље и свињску наст могу да потроше 864 динара. Статистичари су им одредили и 13 литара млека, три литра јогурта, два килограма сира и по 300 грама кајмака и павлаке, као и 48 јаја.
За минималац се још може купити и 2,5 килограма шећера, 600 грама кекса, 200 грама чоколаде, 100 грама бомбона, 150 грама крема, 200 грама кечапа, 200 милилитара сирћета, 250 грама соли, 100 грама алеве паприке и 250 зачина. Рачуна се да они који примају минималну зараду могу да приуште 600 грама кафе месечно, а за тај напитак морају да издвоје 1.039 динара, колико и за сво поврће које им је за месец дана доступно.
Потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) Душко Вуковић каже да је свакако за раднике добра вест да ће се минималац изједначити са потрошачком корпом, али указује да је начин на који се утврђује минимална потрошачка корпа застарео, а да се са објављивањем износа потрошаче корпе недопустиво касни.
"Несхватљиво је да треба да прођу три месеца да бисмо сазнали колике су биле цене и тако се ми сад равнамо са мајском потрошачком корпом, уместо да знамо колика је била бар у јуну. Док, у јануару, не легле први увећани минималац о којем смо преговарали, цене у продавницама ће сигурно бити веће, само је питање за колико и зато је питање колико ће ово повећање радницима значити. Минимална потрошачка корпа је оскудна, са недовољно састојака, по садржају и количини хране", каже Вуковић за РТ Балкан.
Он сматра да синдикати убудуће не би требало да се осврћу на званичну минималну корпу, него на ставке које су неопходне просечној породици, јер њоме сада нису обухваћене све минималне потребе.
"Садржај минималне потрошачке коре за трочлану породицу подразумева да дневно могу да попију мање од децилитар течности. Не говоримо само о води, него о свим врстама пића. Количине хране су на мизерном нивоу. Количина лимуна и осталог воћа и поврћа је недовољна за месец дана. Морамо сви у друштву, не да се хвалимо, него да покушамо да сагледамо реалну слику и да тежимо да је унапредимо", сматра Вуковић.
Он указује да ни у минималној, ни у просечној потрошачкој корпи нема одмора, летовања или славе, што би, по његовом мишљењу, требало нормално и могуће обезбедити из кућног буџета. Људи који су на минималцу могу само да сањају да зараде довољно и за те ставке, а најчешће морају да се задуже.
"Послодавци увек као аргумент наводе да трочлана породица не живи од једног минималца него бар од два, али је чињеница да ни две такве плате не покривају просечну потрошачку корпу, која је већ премашила 100.000 динара. Садржај просечне потрошачке корпе је опет непотпун и недостојанствен", каже Вуковић.
Он истиче да је методологија израчунавања минималне потрошачке корпе застарела, јер се у анкети коју спроводе статистичари грађанима не поставља питање колико им је потребно, већ за колико имају.
