Раст плата не може да стигне раст цена: Потрошачка корпа скупља 13.160 динара него прошле године

Просечној породици у Србији, за коју статистика рачуна да има три члана, у јулу је било потребно 100.000 динара да би задовољили основне потребе када су у питању намирнице, образовање, здравствене услуге и превоз. То је за око 13.160 динара више у односу на исти месец прошле године, када је просечна потрошачка корпа коштала око 86.840 динара. Цене су, међутим, у међувремену додатно расле, али су јулски подаци последњи које је објавило Министарство унутрашње и спољне трговине.

Из Министарства су навели да је просечна јулска нето зарада била 83.781 динар и да је за покриће просечне потрошачке корпе било потребно 1,19 просечних зарада, док је за покриће минималне корпе која је коштала 52.062 динара било довољно 0,62 просечне зараде. Потрошачке цене у јулу су, у поређењу са истим месецом претходне године, повећане за 12,5 одсто.

Економиста Драгован Милићевић каже да је потрошачка корпа релативна ствар и да је само један од начина за мерење стандарда, а да чак и са минималном количином намирница коју обухвата показује да куповна моћ константно пада последњих месеци.

"Када погледате структуру потрошачке корпе, односно производе које садржи, и то да је њена вредност порасла за више од 13.000 динара то је изузетно велики удар за највећи број људи који имају ниска примања, пре свега мислим на пензионере, јер су то основна егзистенцијална добра. Инфлација није ништа друго, него порез на сиротињу", каже Драгован Милићевић.

Он истиче да статистика у први план увек ставља просечну плату, али да реалнију слику даје медијална зарада, која показује колику плату прима 50 одсто запослених у Србији, а то је износ од 64.734 динара. Њима месечно фали око 35.000 динара да задовоље потребе из просечне потрошачке корпе.

Потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије Душко Вуковић каже за РТ Балкан да око 1,2 милиона запослених у Србији прима износ између минималца од 40.000 динара и медијалне зараде од око 65.000 динара и напомиње да је њима најтеже да "напуне потрошачку корпу".

"Две трећине запослених у Србији, односно око 1,5 милиона људи не може да добаци до просечне зараде од 86.840 динара. То је катастрофалан податак, јер значи да већина не може да обезбеди ни просечну потрошачку корпу, која је нешто богатија садржајем од минималне, али опет не задовољава егзистенцијалне потребе радника и његове породице. Радницима који примају просечну плату од око 720 евра недостаје око 100 евра месечно", сматра Душко Вуковић.

Гувернерка НБС: Трговци могу да смање марже, нек инфлација не буде неком брат, а неком рат

Просечна и минимална потрошачка корпа садрже производе и услуге који су на месечном нивоу потребни трочланом домаћинству. Разлика је у томе што минимална потрошачка корпа садржи мањи број производа и услуга и мању количину хране. У обрачун висине потрошачке корпе улазе храна и безалкохолна пића, дуван и алкохолна пића, становање, вода, струја, гас, одећа и обућа, образовање, транспорт, здравство, ресторани, култура.

Вуковић сматра да је садржај минималне потрошачке корпе у Србији недопустиво низак, сиромашан и да не обезбеђује репродукцију основних егзистенцијалних и социјалних потреба становништва, пре свега у храни, а да не подмирује ни друге потребе, што би значило да је животни стандард још нижи него што то статистика показује. Између осталог је предвиђено 500 грама лимуна, 300 грама очишћених ораха, 700 грама јунећег меса, 200 грама стишњене шунке или 100 грама чоколаде за кување.

Наш избор

Врућа јесен за потрошаче у Србији: Шта ће све поскупети у октобру и новембру?

"Количине намирница и услуга у минималној и просечној потрошачкој корпи су потпуно нереалне. Рачуна се да трочлана породица може да попије 18 литара течности месечно. То у принципу значи два децилитра воде или сока дневно. Када погледате садржај потрошачке корпе, од воћа и поврћа то су вам најчешће кромпир, купус, јабука, а остало је или у мизерним количинама или је изостављено. Нема малине, јагоде, трешње, кајсије, брескве, ниједног сезонског воћа", указује Душко Вуковић.

Према рачуници синдиката, око 150.000 динара је минималан износ који би могао да подмири реалне трошкове живота у овом тренутку у Србији.