Tоплане спремне за грејну сезону: Колико ће нас ове зиме коштати топли радијатори

Стигло је захлађење које опомиње да се приближава 15. октобар, када званично почиње грејна сезона. Из Владе поручују - енергенти су обезбеђени, а из топлана да су спремни да греју и од 1. октобра ако буде потребно. Летос је само једна топлана подигла цене грејања, али има још топлана које траже поскупљење.

РТ Балкан анализа: Колико ће нас коштати грејање ове сезоне и који енергент је најповољнији

У јавним енергетским предузећима широм Србије у току су функционалне пробе система за грејање, како би се отклонили евентуални кварови на топланама, котларницама и топловодној мрежи. Директор Удружења топлана Дејана Стојановић каже за РТС да ће све оно што је неопходно за сам старт бити завршено до почетка грејне сезоне. 

У Србији 60 градова и општина има даљинске системе грејања, а Стојановић каже да је у 90 до 95 одсто ремонт завршен, да ниједна нема техничких проблема, али да је оно што се може истаћи јесу најчешће финансијски проблеми.

"Методологија за одређивање цена, налаже топланама да до 1. септембра предају захтеве за корекцијом цена. Што се тиче подношења захтева, у овом тренутку ми немамо тај тачан број", рекао је Стојановић.

На питање који проценат повећања траже топлане, он каже да то зависи од податка да ли су већ имали повећање прошле године.

"Зависи шта се дешавало током ова три зимска претходна месеца. Подсетићу, децембар, јануар и фебруар, су отприлике гро потрошње. То је неких 60 процената. И ако вам тад гас порасте 30 или 34 одсто, значи ви по аутоматизму би требало неких 18 процената да подигнете цену. Они ће спрам својих оправданих трошкова поднети захтеве јединици локалне самоуправе и они су једини надлежни у овом тренутку спрам наших прописа да донесу цене за наредни грејни период", објашњава Стојановић.

Квалитет ваздуха у Србији: Где је дошло до загушења

Локалне самоуправе имају рок од 15 дана да им први одговор дају. Да ли су прихватили, да ли су одбили, и ако су одбили треба да субвенционишу ту разлику, коју им нису дозволили заправо да наплате од грађана, или им враћају на некакве допуне и тако даље. Он каже да ћемо прегледнију слику имати негде пред сам почетак грејног периода, односно 1. октобара.

Стојановић наводи да су потраживања од свих топлана, које греју неких 657.000 домаћинства у Србији, на нивоу између 16 и 17 милијарди, а да је око 12 милијарди дуг пословних простора, док је од буџетских институција, које своје обавезе углавном извршавају добро, негде на нивоу 112 милиона.

Наплата по потрошњи тек у свакој трећој топлани

У Србији тренутно, од 60 топлана, само 16 или 17 топлана примењује на целом свом конзумном подручју наплату по потрошњи.

"Има низ пројеката које фаворизује и које сад тренутно спроводи Министарство рударства и енергетике у сарадњи са Европском банком за обнову и развој, који ће управо бити тзв. јавни ЕСKО пројекти, 14 градова је у питању, који ће помоћи да се утопле зграде, да се смање топлотни губици и да по аутоматизму пређу на наплату по потрошњи. Да се те две активности ураде заједно на корист и свих нас и корисника грејања, да би имали и мање рачуне, а самим тим и транспарентнију наплату", напомиње директор Удружења топлана.