Економија
Плаћање грејања по потрошњи: Коме се исплати уградња калориметра
Секретаријат за енергетику је расписао јавни позив за енергетску санацију зграда прикључених на топлане. Педесет одсто средстава се плаћа из буџета, а преостало станари на рате у наредних десет година.
Већина власника станова у Београду рачуне за топлотну енергију плаћа по квадратном метру, док само мали део некретнина има уређаје који мере потрошњу. Иако се о плаћању грејања по утрошку прича већ годинама, оно је и даље практично тек у повоју у главном граду, али и у осталим местима у Србији.
Плати колико потрошиш, најпоштенији је принцип, под условом да може да се уведе. Већ деценију и по у Београду постоји законски основ да се грејање плаћа по потрошњи. Нове зграде имају ту могућност. Станари старијих зграда плаћају грејање и лети, јер им се и тако више исплати од улагања у реконструкцију фасаде, прозора и крова, без чега овај систем нема никаквог смисла.
У стану 22, 25, 28 степени, а рачун за грејање само 2.000 до 3.000 динара. Довољно је да се температура подеси на уређају, калориметру, који је повезан са централним грејањем у згради. Снежана Митровић каже да тако уштеди и до 4.000 динара месечно.
"Имамо 35 квадрата, ја преко зиме све комуналије не плаћам више од 3.000 динара, а моја породица у другој згради, стан од 39 квадрата, плаћа више од 8.000 динара", каже Снежана.
Потребно је да се сви станари у згради усагласе да се систем инсталира. Може и у једном стану, али тада није тако ефикасан. У старијим зградама, које немају добру изолацију и столарију, ово се не препоручује, јер би потрошња била огромна.
"Ми немамо калориметре, грејање плаћамо током целе године, и то је око 10.000 динара. Ја имам среће што живим у малој згради, али моје комшије мислим да нису заинтересоване за то, ја сам им нудила сад овај позив и јавни конкурс", каже станарка друге зграде Тамара Ненадић за РТС.
Уштеда и до 80 одсто
По постојећим прописима одлука о обрачуну накнаде за испоручену топлотну енергију у надлежности потрошача, па свака Скупштина станара уколико жели може да промени начин обрачуна и да пређе са паушалног начина обрачуна на наплату према утрошку.
Управник Бојан Николић објашњава да је уштеда велика ако се санира фасада зграде, а затим инсталира калориметар.
"Кад се уради на старој згради калориметар, плус се санира фасада, уштеда може да буде и до 80 одсто. Тако да новац који се да на то може да се гледа као инвестиција, а не као трошак јер се исплати на дужи временски период", објашњава Николић.
Скупа је обнова фасаде, која је предуслов за то да се исплати плаћање по утрошку. Због тога је Секретаријат за енергетику расписао јавни позив за енергетску санацију зграда прикључених на топлане.
Педесет одсто средстава се плаћа из буџета, а преостало станари на рате у наредних десет година. Уградња система кошта око 200 евра и траје дан, два, али уз претходну санацију фасаде, која може да кошта и више стотина хиљада евра.
Инвеститори су дужни да у нове зграде инсталирају овај систем.
"Све нове зграде имају, и сад је у систему око 32.000 станова плаћају то по утрошку, а око 430.000 станова је ван система", истиче Ранко Релић из фирме за уградњу калориметара.
Мирко Сајгов каже да тренутно плаћају само оно што утроше током године, а то је пет месеци.
"Нама су се трошкови грејања преполовили, јер преосталих седам месеци и не плаћамо", рекао је Сајгов.
Јавни позiви за санацију фасада
Зграда са овим системом и даље нема много у Београду иако општине, Град и Министарство расписују јавне позиве за санацију фасада већ 15 година.
У престоници Бугарске, Софији, овај процес трајао је само три године, јер су, због уласка у Европску унију, имали законску обавезу то да ураде.
