Економија
Европа не може без руских сировина: Које државе су најбогатије природним ресурсима (ГРАФИКА)
Што се тиче глобалног удела, Русија је без премца у погледу природног гаса, јер има највеће светске доказане резерве које чине скоро 20 одсто, или петину глобалних укупних резерви
Десет земаља доминира глобалним природним ресурсима, од којих свака има огромне резерве које су неопходне за различите индустрије. Русија предњачи у групи са природним ресурсима вредним 75 билиона долара, који се углавном састоје од угља, природног гаса, нафте, злата и ретких земних метала, показују подаци аналитичке компаније "Статиста" за 2021. годину.
Што се тиче глобалног удела, Русија је без премца у погледу природног гаса, јер има највеће светске доказане резерве које чине скоро 20 одсто, или петину глобалних укупних резерви.
Сједињене Државе су на другом месту, са процењеним природним ресурсима од 45 билиона долара, укључујући угаљ, дрво, природни гас и вредне метале попут злата.
У Саудијској Арабији и Канади, нафтно богатство покреће природне ресурсе, стављајући ове земље на треће и четврто место на листи. Саудијска Арабија, са својим огромним нафтним пољима, била је лидер на глобалним енергетским тржиштима. Канада, с друге стране, такође има користи од значајних налазишта уранијума и дом је неких од највећих светских компанија у дрвној индсутрији.
Кина има огромне резерве угља, што је позиционира као највећег произвођача горива.
Бразил и Аустралија, богати минералима, су водећи произвођачи метала попут руде гвожђа, док је Аустралија такође највећи извозник угља.
Кина, Аустралија, Русија и Канада су биле највећи произвођачи злата на свету у 2023. години. Глобална производња злата достигла је приближно 3.000 метричких тона, док је производња у Кини достигла процењених 370 метричких тона.
Од 10 водећих компанија за производњу злата у свету од 2023. године, три су имале седиште у Канади, а још три у Јужној Африци.
Европа не може без руских сировина
Евростат је објавио да је Европска унија прошле године забележила пад у трговини ретким металима (РЕЕ+), који имају велики значај за привреду и користе се у области високе технологије.
Како се наводи, ЕУ је у 2023. увезла 18.300 тона ретких елемената земље за 123,6 милиона евра, што представља пад обима за 0,5 одсто и пад вредности за 15,2 одсто у поређењу са 2022. годином.
Европска унија је прошле године истовремено извезла 5.600 тона поменутих метала за 102,3 милиона евра, што значи да годишњи пад обима извоза износи 18,7 одсто, а пад вредности извоза 27,8 одсто.
Просечна цена увезених ретких метала је била 6,8 евра по килограму, за 14,8 одсто мање него 2022. године, а цена извезених ретких метала земље 18,4 евра за килограм, односно за 11,2 одсто мање на годишњем нивоу.
Кина је у земље Европске уније извезла 7.100 тона РЕЕ+ и тиме постала највећи партнер ЕУ у увозу, са уделом од 39 одсто укупне масе увоза.
"На другом месту по извозу ретких метала у ЕУ је Малезија са 6.100 тона и 33,1 одсто масе увоза, а треће место је заузела Русија са 4.000 тона и 22 одсто масе увоза", додаје се у саопштењу Евростата.
