Економија
Државне субвенције и сјај и беда страних инвестиција: Колико су српски радници (не)заштићени
Понашање америчке компаније "Адиент", која је већ затворила два погона у Крагујевцу, а сада најављује отказе у Лозници, може се сврстати у рубрику "већ виђено", када су у питању страни инвеститори у Србији
Америчка компанија "Адиент", која је већ затворила два погона у Крагујевцу почетком године, сада отпушта раднике у јединој својој преосталој фабрици у Србији, у Лозници.
Произвођач ауто-делова, којем је држава пре четири године дала више милиона евра да упосли домаћу радну снагу, за почетак је поделио 130 отказа и најавио нови талас отпуштања почетком следеће године. Они ће се наћи на евиденцији Националне службе за запошљавање, на којој је у овом граду у септембру било 3.438 незапослених.
Понашање америчке компаније може се сврстати у рубрику "већ виђено", када су у питању страни инвеститори у Србији. Судбина радника који су шили пресвлаке за ауто-седишта, слична је оној коју су доживели радници италијанског произвођача обуће "Геокс", који је напустио Врање, након што су искористили и послeдњи динар који им је држава доделила кроз субвенције. А када су ставили катанац у браву, држави су оставили врућ кромпир - да збрине више од 1.000 радника, који су готово преко ноћи остали без посла. А то је урадила, тако што је турској компанији "Теклас" одобрила нових 10,7 милиона евра државне помоћи.
Комисија за контролу државне помоћи је идентификовала чак 117 шема државне помоћи које у Србији примењују државни, покрајински и органи локалних самоуправа, тако да и не чуди што не постоје збирни званични подаци колико је држава укупно до сада потрошила новца да би привукла инвеститоре, колико су компаније добиле и по којим све основама.
Као рекордера у висини подстицаја медији су наводили једну швајцарску фабрику чоколаде, која је за отварање 100 радних места добила 12 милиона евра, односно, око 120.000 евра по запосленом.
Економисти, али и представници синдиката су више пута указивали да је постојећи систем субвенционисања страних инвеститора превазиђен и да су потребне измене. Као адут да држава после готово две деценије "заврне славину" наводе податке да Србија више не мора по сваку цену да привлачи странце субвенцијама по радном месту, јер и домаће компаније имају све више потешкоћа са недостатком радне снаге. С друге стране, синдикати се жале да инвеститори добијају много, а да су радници углавном на минималцу.
Председница Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС) Ранка Савић каже за РТ Балкан да ће нам се овакве ствари дешавати, све док се води економска политика која је заснована искључиво на привлачењу страних инвестиција.
"Ми, из синдиката, који сигурно нисмо економски едуковани, као они који воде финансије ове земље, непрекидно понављамо да је потребно мењати економску политику и више улагати у домаћу привреду и људе. Упозоравали смо на овај сценарио годинама. Поготово је опасна та врста нискобуџетних и нископродуктивних инвестиција, које у земљу долазе искључиво у периоду када добијају субвенције и када практично ни динара не одвајају за плате, него из тих државних подстицаја плаћају раднике", каже Ранка Савић.
Као највећи проблем, она истиче тајност уговора са страним инвеститорима због чега, како тврди, никада ниједан синдикат није имао увид у уговор који је закључен са компанијом која долази.
"Никада нисмо тражили увид у целокупан уговор, него само у онај део који се односи на радна права запослених. Наша држава штити страног послодавца, не штити домаћег радника. То је било са низом инвестиција, од 'Геокса' до 'Аеродрома Београд', где је нас интересовало после којег периода они могу једноставно да раскину уговор и да напусте Србију. Све док је то тако, нама ће се дешавати да се инвеститори спакују и да оду преко ноћи. И то све више и више, јер је Европа у поприличној кризи и затварају се многе фабрике, тако да не треба да чуди да се прво повлаче са нашег тржишта", каже председница АСНС.
Она подсећа да се стране компаније готово идентично понашају и да, када криза почне, прво затварају погоне у Србији. И то, као по правилу, у тренутку када "субвенције пресуше".
"Исти је био случај у доба короне са компанијама из Турске, када је продаја нагло пала, они су једноставно затворили своје погоне, покупили машине и отишли у неке друге земље. Дакле, комплетна политика мора да се мења. И политика доласка 'мотача каблова' и остале нископродуктивне индустрије. Једно од решења је улагање у домаћу привреду и привредника, који у крајњој линији не може да покупи машине и да оде у неку другу земљу, већ остаје ту, где су му корени", кажер Ранка Савић.
Тренутно је најтежа ситуација у Европи у аутомобилској индустрији, а председница АСНС каже да, још нема најава о затварању фабрика са немачким капиталом у Србији, али да је неколико фабрика смањило број запослених, тако што су 10 до 20 радника прогласили технолошким вишком, што значи да и те друге фабрике осећају кризу на тржишту.
"Страни инвеститори добију субвенције и из тога исплаћују плате. Ми смо добијали неке информације, да се компанија обавезује да ће дати 10 одсто већу плату од минималне зараде. Багателишући нашу радну снагу држава се није добро поставила према страним улагачима. И онда се чудимо што сад долазимо у проблем да нема ко да ради", сматра Ранка Савић.
Бушатлија: И даље смо мета "шпекуланата"
Економиста Махмуд Бушатлија каже да је кредитни рејтинг Србије, са БББ- и даље у групи која привлачи тзв. "шпекуланте" у бизнису.
"Ми смо 24 године колонија. То просто привлачи те који дођу овде и добију више пара од Србије него што сами уложе у свој посао. То значи да нису прави инвеститори него 'шпекуланти'. Они то раде све док их ми субвенционишемо или им дајемо пореске олакшице, бесплатно земљиште, индустријске хале...Дакле, ми радимо нешто што се не сме радити у капитализму за којим ми просто плачемо", указује Бушатлија.
Он напомиње да Американци нису први који одлазе и трврди да сигурно нису ни последњи.
"Одлазак нема економски ефекат за нас, већ социјални. Сви ти који добијају субвенције су нама оптерећење. Ми само плаћамо да би они ту запослили људе са најнижим образовањем и платама", каже Бушатлија.
Стручњаци указују да детаљне анализе страних инвестиција нису рађене, али да се поставља питање ко заправо финансира изградњу фабрика и плате радника - држава или страни "улагачи".
