Економија
НБС доставила Скупштини предлог закона: Од јануара ће бити ограничене камате на све кредите
Народна банака Србије је у септембру 2023. увела привремену меру, којом је ограничила каматне стопе на стамбене кредите, а Предлогом закона о заштити корисника финансијских услуга који је у скупштинској процедури стекли су се услови да се то питање трајно регулише
Народна банка Србије предложила је да максималне каматне стопе на кредите који грађани већ отплаћују и које ће тек зајмити, закључно са 31. децембром 2025. године не буду веће од пет одсто, а генерални директор Сектора за контролу пословања банака НБС Дарко Стаменковић каже да је циљ ове мере спречавање наглог раста променљивих каматних стопа код стамбених и других кредита.
Циљ је и спречавање наплате превисоких каматних стопа за кориснике кредита са значајно вишим каматним стопама, рекао је Стаменковић за Танјугу објашњавајући Предлог закона о заштити корисника финансијских услуга који је у скупштинској процедури.
"Што се тиче самих стамбених кредита, ту је најевидентнији ефекат ових мера. Корисници стамбених кредита суочили су се од 2022. са наглим растом каматних стопа због повећања референтне каматне стопе Европске централне банке", навео је Стаменковић.
Подсетио је да је Народна банака Србије у септембру 2023. увела привремену меру, којом је ограничила каматне стопе на стамбене кредите.
"Овим Предлогом закона стекли су се услови да се то питање трајно регулише", навео је Стаменковић.
Народна банка Србије је, према његовим речима, предвидела прелазно решење до краја 2025. у вези са ограничењем каматних стопа на те кредите.
"Тиме ће се каматне стопе на постојеће стамбене кредите са променљивом каматном стопом ограничити на пет одсто до краја наредне године, али ће се то ограничење односити и на одобравање нових стамбених кредита са променљивом и фиксном каматном стопом", рекао је Стаменковић.
По истеку прелазног периода, како каже, примењиваће се законом прописан максимални износ каматне стопе.
За стамбене кредите тај износ ће се до 2028. године утврђивати као увећање од 20 одсто у односу на просечну пондерисану каматну стопу на тржишту, која представља средњу вредност камата на стамбене кредите под којом су се банке у Србији задуживале код других финансијских институција, а након 2028. као увећање од 25 одсто у односу на просечну пондерисану каматну стопу.
Стаменковић истиче да је крајњи циљ да се по истеку привремене мере односно до децембра ове године смањи нагли раст каматних стопа. Додаје да би нова мера довела до смањења каматне стопе за један процентни поен на тржишту стамбених кредита.
На питање да ли је дошло до раста тражње за стамбеним кредитима, Стаменковић каже за Танјуг да је остварен међугодишњи раст од 6,5 одсто и да очекује да се тај тренд настави.
Ограничење каматних стопа, предвиђено тим Предлогом, односи се на стамбене кредите, кеш и потрошачке зајмове, дозвољене минусе и кредитне картице. Мера важи како за фиксне, тако и за променљиве каматне стопе.
Примена би требало да крене од 1. јула следеће године, али ће се одредбе које се односе на ограничавање каматних стопа примењивати од 1. јануара.
Кад истекне ограничење каматне стопе на максимум пет одсто, што је од 1. јануара 2026. године па до 1. јануара 2028. године, максимална променљива каматна стопа код стамбених кредита одговараће просечној пондерисаној стопи увећаној за петину, а исто ће важити и за фиксну каматну стопу.
