По чијој је мери кројен буџет: Приоритет да се направи инфраструктура за ЕКСПО и да расте стандард

Од првог буџета који је усвојен након што је Србија добила инвестициони рејтинг од агенције "Стандард енд Пурс", велика очекивања имају и држава и грађани. Министар финансија Синиша Мали каже да је државна каса за 2025. годину "скројена" са циљем да настави политику развоја и великих капиталних улагања. Ту је и раст животног стандарда, који прижељкују сви грађани. Њега ће моћи да осете запослени у јавном сектору и пензионери, којима следе повишице плата и пензија. Остали ће морати да се задовоље општим добром – капиталним инвестицијама, издашнијим субвенцијама за пољопривреду и улагањем у одбрану. 

Наш избор

РТ Балкан анализа: Шта за Србију значи инвестициони кредитни рејтинг

Анализом буџета могу се препознати три инвестициона приоритета Владе у 2025. години. Највећи део инвестиција опредељује се на изградњу саобраћајне инфраструктуре, опремање војске и за пројекат ЕКСПО 2027 са Националним стадионом и линијском инфраструктуром.

Министарство финансија ће тако за ЕКСПО издвојити 46 милијарди динара. Осим тога, за Национални фудбалски стадион, као саставни део тог пројекта, планирано је 18,6 милијарди динара, а још две милијарде динара ће реализовати Министарство унутрашње и спољне трговине. Фискални савет је у својој анализи Закона о буџету за 2025. годину утврдио да ће, уз ове трошкове, 12,4 милијарде динара за линијску инфраструктуру.

Паралелно са припремама за ЕКСПО, чији ће Србија бити домаћин 2027. године, држава наставља са реализацијом највећих капиталних пројеката у области саобраћаја, енергетике, здравства, образовања, науке, спорта.

Укупни приходи и примања предвиђени буџетом за 2025. годину 2.346,2 милијарде динара, што је за 172,9 милијарди динара, односно осам одсто, више у односу на износ прихода предвиђен ребалансом за ову годину. Пројектовани расходи и издаци износе 2.660,2 милијарде динара, уз фискални дефицит буџета Републике од три одсто БДП-а.

"О томе смо разговарали и са Међународним монетарним фондом, и овакав однос најзначајнијих буџетских ставки нам даје простора за даља велика улагања у целу земљу, али уз суверено чување стабилности јавних финансија. То је баланс који нам осигурава даљи напредак", сматра Синиша Мали.

Снажан раст трошкова камата

Фискални савет је у својој оцени навео да је позитивна страна предложеног буџета то што се наставља добра пракса објективног пројектовања јавних прихода и јавних расхода, односно што не постоје изражени ризици да ће јавни приходи у 2025. подбацити, а јавни расходи пребацити план.

Фискални савет сматра да суштински изазови фискалне политике у Србији остају нерешени, а тај опрез се односи на релативно висок ниво дефицита од 3 одсто БДП-а.

"Процена дата у Образложењу буџета, да ће текући дефицит у 2024. износити 4,4 одсто БДП-а, се готово сигурно неће остварити, јер ће спољни дефицит Србије највероватније бити  преко 5 посто БДП-а. Иза повећања фискалног дефицита у 2025. стоји раст текућих расхода
Републике. Поређење предложеног буџета са Ребалансом за 2024. показује да се
планира раст јавних прихода у односу на 2024. у износу од 173 милијарде динара, а расхода од 224 милијарде динара. До повећања текућих расхода буџета долази углавном услед законских и уговорних обавеза државе, које нису компензоване уштедама на другим позицијама", наводи Фискални савет.

ЕКСПО мења Србију: Грађевина мотор амбициозног плана за раст српске привреде

Они указују да су расходи на камате ставка буџета која има највећи раст у 2025. години, јер је предвиђено да они порасту за чак 19 одсто, што значи да ће достићи ниво од око 1,9 милијарди евра.

"Снажан раст трошкова камата последица је номиналног повећања јавног дуга у
претходним годинама, али и погоршања услова задуживања, због већих каматних стопа. Ови расходи сад су неизбежни, али су се могли предупредити одговорнијом фискалном
политиком у претходним годинама, на шта смо на време упозоравали. Један од примера је учестало неселективно дељење новца становништву", наводе из фискалног савета.

Они сматрају и да планирани раст зарада у јавном сектору, који је приметно бржи од привредног раста, није дугорочно одржив.

ЕКСПО "гура" капиталне инвестиције

Јавне инвестиције у 2025. да износе 7,4 одсто БДП-а, односно 762,9 милијарди динара, по чему је, како наводи Фискални савет, Србија, уз Естонију, рекордер у Европи. Највећи део инвестиција, око две милијарде евра, биће искоришћен за изградњу саобраћајне инфраструктуре, за опремање војске је предвиђено око милијарду евра и за пројекат ЕКСПО 2027 са Националним стадионом и линијском инфраструктуром око 700 милиона.

У групи великих инвестиционих пројеката код којих у 2025. години долази до осетнијег интензивирања радова су саобраћајница Београд–Зрењанин, пруга од Земун Поља до Националног стадиона, пруга Ниш–Димитровград, ауто-пут Београд–Сарајево, али и неки нове мањи пројекти који раније нису били у буџету, попут изградње акваријума са пратећим садржајем.

Министар Мали је рекао да је пројектовани јавни дуг од 47,5 одсто БДП-а у 2025. години "сигурна зона" за Србију у годинама када је просечна задуженост европских земаља око 90 одсто. Подсетио је да предстоји повећање пензија од 1. децембра за 10,9 одсто, затим од 1. јануара 2025. године и плата у јавном сектору за осам и 11 одсто, док ће минимална зарада бити већа за 13,7 одсто.

"Просечна пензија ће у овој години бити 46.138 динара, односно 394 евра, што је скоро дупли раст у односу на 2012. годину, када је просечна пензија била 204 евра. Пројекција за 2025. годину су пензије од просечних 436 евра", рекао је Мали.

Буџетом за наредну годину предвиђена су рекордна издвајања за Министарство одбране и Војску Србије у износу од 261,8 милијарди динара, што је 2,53 одсто БДП, рекордан буџет за Канцеларију за Косово и Метохију од 17,2 милијарде динара, те додатне две милијарде динара код Националне службе за запошљавање за помоћ незапосленим особама са КиМ, потом издвајања за пољопривреду у износу од 138,5 милијарди динара, уз додатних 11 милијарди динара које ће се вратити пољопривредницима кроз рефакцију акциза за гориво.

"То значи да се за пољопривреду укупно издваја рекордних 149,5 милијарди динара, што је чак 7,5 одсто нашег буџета, а подсетићу вас, да је увек било питање да ли је могуће стићи законски минимум од пет одсто", рекао је Мали.

Влада усвојила предлог Закона о буџету за следећу годину

Поручио је и да је буџет Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања повећан са 209,5 милијарде динара на 226,6 милијарди динара, што је увећање од 17,1 милијарде, од чега је 126,3 милијарди динара намењено остваривању права из области заштите породице и деце, што је за 12,6 милијарди динара више него у ребалансу буџета.

За Министарство просвете, додао је, буџет је већи за 48,2 милијарде динара, у односу на ребаланс буџета за ову годину, што са јединицама локалних самоуправа чини 457,5 милијарде динара, односно 4,4 одсто БДП. Издвајања за науку повећана су са 37,6 на око 38,1 милијарди динара, за културу са 15,6 милијарди динара на 17,8 милијарди динара, уз још око 4,3 милиона евра код Министарства за јавна улагања за пројекте из области културе.

За Министарство спорта опредељено је 7,5 милијарди динара, а та средства су, између осталог, намењена за, организацију Београдског маратона, организацију Светског првенства у рвању 2025, организацију Лиге нација у одбојци за жене и мушкарце, организацију Светског првенства у одбојци за јуниорке.