ЕКСПО мења Србију: Грађевина мотор амбициозног плана за раст српске привреде

Изградња новог сајма и стадиона, пруга до Сурчина, природњачки музеј и акваријум само су део са списка пројеката који би требало до почетка светске изложбе да промене лице Београда и Србије. Како је најавио председник Србије Александар Вучић, у Сурчину ће на 25 хектара бити изграђен нови сајам и објекти за ЕКСПО 2027. године, са 1.500 стамбених јединица. 

Амбициозан план који је представљен подразумева и изградњу објеката културе, музеја и филхармоније на Ушћу, као и уређење фасада у 28 градова у Србији.

Процењено је да ће читава инвестиција бити вредна око 12 милијарди евра. Стручњаци сматрају да организација светске изложбе представља велику шансу за Србију и да ће допринети развоју привреде, нарочито грађевинског сектора, који ће добити замајац у наредне четири године, али напомињу да је следећи домаћи задатак за надлежне да обезбеде средства за реализацију овог амбициозног плана изградње модерног комплекса и осталих садржаја.

У плану је изградња читавог низа сајамских хала, павиљона, смештајних и комерцијалних објеката. Просторним планом подручја посебне намене је на укупној површини од 212 хектара, планирана изградње Националног фудбалског стадиона и линијске инфраструктуре. Предвиђена је и градња двоколосечне пруге у дужини од 18 километара. Председник је истакао да је план развоја Србије потпуно измењен и да се од сада све мери до 2027. године, и додао да ће у октобру бити отворена нова зграда железничке станице у Прокопу, одакле ће моћи до аеродрома да се стигне железницом за 15 до 20 минута.

Представљен план Србије до 2027. године: Крећемо да радимо већ сутра

Он је додао да је власт спремна да прихвати све предлоге грађана када је реч о пројектима који ће бити завршени до почетка специјализоване међународне изложбе Експо 2027.

"Спремни смо да разговарамо о томе како и на који начин да то уређујемо, али морамо да радимо брзо. Морамо да будемо ефикасни и да градимо нашу Србију снажније и брже него што смо то чинили до сада", поручио је председник.

У тренутку када европска привреда посустаје и домаћа економија успорава, економисти очекују да ће организација манифестације која ће трајати од 15. маја до 15. августа 2027. године бити фактор који ће је погурати у позитивном смеру. Београд ће на Међународној специјализованој изложби Експо угостити више од два милиона људи из целог света, а процењује се да ће више од 100 држава представити најбоље што има из своје индустрије.

Професор Универзитета Сингидунум Никола Стакић каже да има више модалитета када су у питању улагања у инфраструктуру и да задуживање јесте начин финансирања оваквих пројеката, али да није једини. Он за РТ Балкан каже да је неминовно да ћемо се задуживати, али да сада не можемо знати у којој мери и у ком проценту у односу на суму која је најављена. 

"Не значи нужно да ће целокупан новац морати да се прибави само задуживањем. То може бити и приватно-јавно партнерство, где држава или локална самоуправа могу да обезбеде земљиште или разну локалну инфраструктуру. Да држава да земљиште, а да ти стамбени и пословни објекти буду финансирани приватним капиталом и који ће после да остану тим власницима након Експа или на неке друге начине", каже професор Стакић.

Он додаје да би држава можда могла да размисли и о емитовању такозваних приходних обвезница које би биле директно везане за сам Експо, где би приходи од убирања по основу ове манифестације служили за исплату камата власницима обвезница.

"То је један иновативан модел који би могао да се примени", сматра Стакић.

Како је пренео Танјуг, у презентацији плана се наводи да "Београд на води д.о.о" куповином удела постаје власник имовине укључујући и непокретности на локацији старог Сајма у Београду, а да ће средства од продаје удела бити искоришћена за развијање локације новог сајма у Сурчину.

Професор Стакић напомиње да је главно питање који су дугорочни бенефити и да ли су они већи од трошка за изградњу свих најављених објеката и инфраструктуре. 

"Сектор грађевинарства који утиче са великим процентом бруто друштвеног производа у нашој економији, вероватно би добио замајац. Треба гледати једнократне ефекте, али и оне континуиране који ће трајати и након завршетка манифестације и колику ће индиректну корист имати цео тај потез, где ће се Експо налазити. Вероватно ће се људима побољшати квалитет живота, јер ће цео један простор који је сада практично ненасељен бити у потпуности опремљен свим облицима инфраструктуре. Сигурно да ће цене некретнина ту скочити, приходи од туризма такође ће бити многоструко већи. Неминовно је да ће привредни ефекат бити позитиван, али је тешко овако пре 'битке' видети какви ће бити крајњи трошкови тог улагања", каже професор. 

Декан Факултета за економију, финансије и администрацију (ФЕФА) Милан Недељковић напомиње да има много неизвесности када је у питању светска изложба, јер је чињеница да новац за пројекте мора од некуд доћи и да се морају наћи извори финансирања, што углавном значи ново задуживање.

"Та средства би требало да буду планирана у буџету за наредне године као капитална инвестиција, а с обзиром да је буџет у дефициту држава ће морати да га позајми. Имамо три начина за обезбеђивање средстава, а један је позајмица на међународном финансијском тржишту, по условима који нису повољни, а не очекујем ни да ће бити у наредних годину и по дана. Избор би могли бити и билатерални споразуми са појединачним земљама, који немају транспарентност, али који могу да омогуће повољније каматне стопе у односу на оне на финансијском тржишту, али онда државе то надоместе тиме што ангажују своје компаније које раде на тим пројектима. Трећа могућност су средства која се могу добити од међународних финансијских институција и фондова по неким повољнијим условима у односу на оне на тржишту", наводи Милан Недељковић за РТ Балкан.

Што се тиче исплативости, он сматра да ће се о томе тек причати с обзиром да би улазак у било какав капитални пројекат подразумевао да имамо студију изводљивости и да видимо шта очекујемо од њега.

"Када држава улаже у инфраструктуру, онда то подразумева не само директан материјални ефекат, него и колико то снижава досадашње трошкове транспорта и осталих ствари. Да би се добила комплетна слика, потребно је да се имају у виду и ти посредни позитивни ефекти на привреду", објашњава Милан Недељковић. 

Ивана Вулетић, секретар Удружења за грађевинску индустрију Привредне коморе Србије каже за РТ Балкан да велики инвестициони пројекти и улагања у инфраструктуру свакако неминовно подстичу раст грађевинске активности.

"Најављени пројекти у вези са Експо 2027 одлични су за подстицање грађевинарства, али и активирање производних потенцијала привреде у целини, с обзиром на неодвојиву везу грађевинарства са осталим привредним гранама. Ту су и грађевински материјали, грађевинске машине, опремање простора, пројектантске активности", каже Ивана Вулетић.

Она напомиње да се дугорочна прогноза стања грађевинске индустрије директно може направити посматрањем односа инвестиција и удела грађевинарства у БДП-у.

"Према подацима из претходне четири године сви ти показатељи су у порасту (удео у БДП-у је 2021. био 9,1 %, трећи по величини након прерађивачке индустрије и трговине), укључујући и стопу реалног раста од 17,6 % на крају 2021. године. Број запослених у овом сектору  представља 7,5 одсто укупног броја запослених у Србији, подједнако колико их има у образовању или државној управи", напомиње Ивана Вулетић.

Она сматра да ће најављени пројекти бити замајац да се настави раст улагања у грађевинарству и наводи да је у петогодишњем периоду, од 2018. до 2022.године укупан нето прилив страних директних инвестиција, у грађевинским делатностима био изнад 4,2 милијарде евра, а да је највећи прилив од 1,5 милијарде евра забележен у прошлој години, односно да је био три пута већи него 2018. године. 

"Тренутно преовладава умерени оптимизам везано за инвестициони циклус у наредном периоду, првенствено због изазова енергетске кризе, и геополитичке ситуације која условљава нестабилност тржишта грађевинског материјала, као и потешкоћа приликом набавке увозне опреме која нема замену на домаћем тржишту. Како би се задржао овај темпо раста грађевинарства или барем ублажио очекивани негативни раст, неопходно је наставити са досадашњим темпом инвестиционих улагања у инфраструктуру, односно с обзиром на процентуално учешће грађевинарства у БДП-у Србије у претходне четири године, неопходно је задржати постојећи тренд или барем умањити утицај кризе на тренд смањења стопе учешћа грађевинарства у БДП-у", истиче Ивана Вулетић.

Шта добија домаћа привреда?

Доцент др Вељко М. Мијушковић са Економског факултета у Београду каже за РТ Балкан да организација светске изложбе као што је Експо 2027 има вишеструке позитивне ефекте за домаћу привреду, али и за целу земљу.

"Квалитетна организација оваквог догађаја нас додатно добро позиционира на светској сцени манифестација овог типа и пружа могућност да се представимо у најбољем светлу - од богатих туристичких потенцијала, преко историје, сјајне гастрономске и винске понуде, па до развоја укупних привредних могућности са доласком великог броја странаца који ће у том периоду посетити нашу земљу", сматра др Мијушковић.

ЕКСПО 2027 у Београду: Овако ће изгледати комплекс за светску изложбу у Сурчину (ФОТО)

Он напомиње да организација овако комплексног и захтевног догађаја подразумева укључивање великог броја привредних ентитета, тако да ће бенефити бити вишеструки. У оперативном смислу, везано за припрему саме локације и пратећих саобраћајница, Мијушковић сматра да ће кључна бити улога грађевинске индустрије, архитектонских и логистичких експерата који ће омогућити најбоље и најефикасније решење.

"Важно место заузима и транспортна индустрија, у првом реду ангажман нашег националног авио-превозника Ер Србије којој ће овај догађај бити посебан ветар у леђа за даље успешно ширење својих пословних операција. У стратешком смислу, кључно ће бити и укључивање маркетиншких и бизнис консултанта који ће у пуном капацитету успети да искористе цео догађај и пратеће активности за најбољу могућу промоцију наше земље и привреде. Индустрије, попут туризма, угоститељства, гастро, прехрамбене, те индустрије пића такође ће имати значајне и конкретне бенефите", објашњава Вељко Мијушковић.