Економија
После укидања мораторијума: Ко би могао да гради нуклеарну електрану у Србији
У 32 земље у свету има 438 нуклеарних електрана, а највише искуства у овој области енергетике имају Русија и Француска, али се овој трци последњих година ужурбано прикључује и Кина
После 35 година Србија је укинула мораторијум на изградњу нуклеарних електрана, што значи да је наша земља направила нагли заокрет и да би могла започети дугу и скупу процедуру за изградњу нуклеарке на својој територији. Закон о енергетици, који је отворио врата и за развој нуклеарне енергије, је због гужве у Скупштини Србије, усвојен без расправе, па су грађани остали ускраћени за детаље о томе како законодавац замишља увођење нуклеарне енергије, као и шта евентуално опозиција види као мане овог прописа.
У 32 земље у свету има 438 нуклеарних електрана, а највише искуства у овој области енергетике имају Русија и Француска, али се овој трци последњих година ужурбано прикључује и Кина.
С обзиром на то да Србија не може сама да гради нуклеарку, избор партнера и технологије, као и код већине осталих капиталних пројеката, вероватно ће зависити од порекла финансија, с обзиром на то да се процењује да је за њену изградњу потребно више од 13 милијарди евра.
Француски ЕДФ већ ради Студију о примени нуклеарне енергије у Србији, али стручњаци, а и држава, тврде да то не значи да се Србија већ определила да са Французима евентуално гради нуклеарну електрану, с обзиром да је ова земља међу лидерима и по броју нуклеарки и по технологији коју користи. Углавном се спомињу француске и кинеске модуларне реакторе, које су мање и јефтиније за изградњу од традиционалних, али о којима се мало зна, јер нигде још комерцијално нису прорадиле.
Више домаћих стручњака предлагало да се Србија у међувремену прикључи електрани "Пакш 2" у Мађарској, коју Будимпешта намерава да прошири са два реактора руске производње или некој од нуклеарки у Румунији или Бугарској.
Тренутно, нуклеарна електрана "Пакш", коју су изградили совјетски стручњаци осамдесетих година прошлог века и коју покреће руско нуклеарно гориво, производи половину укупне електричне енергије и трећину електричне енергије која се троши у Мађарској.
Председник Савеза енергетичара Никола Рајаковић сматра да је ово историјски тренутак и да је овакве кораке требало учинити много раније и да су нуклеарне технологије сада много безбедније него у прошлости. Он је указао да нуклеарне технологије за Србију, представљају изазов у контексту енергетске независности и да би куповина удела у мађарској нуклеарки "Пакш" за нашу земљу било најповољније решење.
"Нуклеарне електране данас представљају један врло сигуран извор електричне енергије, а њихова највећа предност је константна снага у мрежи електроенергетског система током читаве године, док је њихова највећа мана то што су веома скупе", сматра Рајаковић.
Министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић је рекла да укидањем мораторијума отварамо врата да у нашем енергетском миксу имамо и нуклеарну енергију. Она је раније изјавила да израда прелиминарне техничке студије треба да обезбеди компаративну анализу доступних технологија на тржишту, покаже које су предности и мане могућих решења и који су технички, економски и тржишни параметри за градњу нуклеарних електрана.
"Пре свега треба да развијемо три фазе примене нуклеарне енергије, а студија коју ради француски ЕДФ треба да покаже која технологија би била најприкладнија за наш енергетски систем", рекла је министарка рударства и енергетике.
Нуклеарни физичар и председник Надзорног одбора ЈП "Нуклеарни објекти Србије" Илија Плећаш рекао је за РТ Балкан да ће, с обзиром на то да ми не можемо сами да градимо нуклеарку, избор партнера и технологије зависити искључиво од финансија.
"За такву инвестицију је потребно 13 или 14 милијарди евра, тако да ће избор технологије зависити од спремности тих земаља и компанија да инвестирају у тај пројекат у Србији. Ако неко да одличан кредит, жели да учествује у томе, то ће бити кључно за избор партнера. Договор може да буде, ако нам помогне да градимо, да његов буде одређен проценат струје. Све је то ствар трговине, али и знања", рекао је Плећаш.
У јулу су представници пет министарстава Владе Србије и 20 научно-академских институција и института потписали Меморандум о разумевању у области примене развоја нуклеарне енергије у Србији. Тада је експерт у сектору енергетике, професор др Миодраг Месаровић рекао за РТ Балкан да све више земаља разматра изградњу нуклеарки и да је највећа динамика по том питању тренутно у Кини. Он је подсетио да је у Русији 1954. пуштена у рад прва нуклеарна електрана и да је тада и у Србији на Електротехничком факултету формиран одсек за нуклеарну енергију, када су се наши стручњаци, паралелно са светским, образовали и одлазили у свет да се специјализују.
